Економија

Србија се шарени од пореза

Већина локалних самоуправа је искористила право да смањи пореске стопе, водећи рачуна о економској снази обвезника, али има и оних које су задржале максималне стопе

Седиште пореске управе министарства финансија у Београду Фото Д. Јевремовић

Општина Топола разрезала је 4.000 динара пореза за недовршену кућу од 52 метара квадрата у селу Винча надомак овог града, док њен власник за стан од 85 квадрата у једном новобеоградском насељу плаћа порез нешто већи од 6.000 динара. Да је своју кућицу пре 15 година саградио у предграђу Кладова платио би сличан порез, под условом да у њој не живи. У Краљеву би га овај намет стајао 1.900, у Крагујецу нешто више од 2.000, а у Лапову 1.400 динара.

Овако шаролике износе пореза, осим различитих вредности некретнина омогућио је Закон о порезима на имовину, којим су прописане максималне пореске стопе од 0,4 (за непокретности до 100.000 евра) до два порцента. Локалним самоуправама, које убирају приходе од овог намета, оставио је могућност да саме одлуче по којим стопама ће опрезивати своје суграђане. С тим да порез на имовину не може бити већи од 60 одсто у односу на захватања из 2010. године.

Већина локаних самоуправа је одлучила да пореске стопе умањи. Прописаног максимума држе се ипак Београд, Кладово, Рашка, Шабац...

Дејан Алексић, начелник општинске управе Тополе, каже да су пореску стопу умањили на 0,27 одсто.

– При утврђивању нових пореских стопа водили смо рачуна о стандарду пореских обвезника узрокованих економском кризом. Са друге стране потребно је напунити буџет како би се финансирала инфраструктура, потребе школства, спорта, културе – каже Алексић.

За обрачун пореза на имовину, како истиче, осим закона и других аката, битна је утврђена тржишна вредност објекта који подлеже опорезивању као полазна основица. Општина Топола, цену квадратног метра непокретности, која служи за утврђивање тржишне вредности, није мењала већ неколико година.

– Тако је тржишна вредност објекта у Винчи од 52 метра квадратних, коригована за коефицијент локације 0,80 одсто и стопу амортизације од 20 одсто, што даје пореску основицу од 1.116.106,18 динара – наводи наш саговорник.

 Приближан износ пореза за кућу у Винчи и стан Београду он образлаже чињеницом да стан у Београду, без обзира на тржишну вредност по основу локације и квадратуре, вероватно има максималну стопу амортизације, то јест отпис од максималних 40 одсто.

–Уколико власник куће не живи у Винчи, то јест има место пребивалишта у Београду нема пореско ослобађање од 50 одсто на кућу у Винчи, док за стан у Београду има. Отуда плаћа нижи порез за стан у коме живи  – истиче Алексић

Мирјана Јевђић–Станарчевић, начелница Пореске управе Крагујевца, каже да су порези на имовину ове године увећани за 20 до 30 одсто, јер су новим законом пореске олакшице прилично умањене. Грађани више не могу да рачунају на ослобађање од 70 одсто на име старости објекта. Максимално може да буде 40 одсто. Такође нема више ни ослобађања на основу броја чланова домаћинства, већ само власник некретнине уколико му је на тој адреси уписано и пребивалиште. Попуст је 50 одсто.

 Због свега овога, већина локланих самоуправа одлучила је да смањи пореске основице. Крагујевац ју је преполовио.

– Циљ нам је био да имамо што већу наплату. И то смо постигли. Захваљујући медијској камапњи анимирали смо грађане. Постигли смо наплату од 92 одсто и приходовали око 150 милииона динара. Грађани су схватили да ако не плате порез неће имати поправљене улице, водовод и све оно што очекују од града – каже Јевђић– Станарчевић.

  Кладово, због малог буџета и недовољног прихода, није могло да смањи пореску стопу. Али је, према речима Дејана Николића, председника општине, наплата ове дажбине много ефикаснија од када је у рукама локалних власти.

– Обухват је повећан за 50 одсто, мада постоји још толико домаћинстава која избегавају плаћање пореза. Приходујемо 50 милиона динара, од чега физичка лица имају удео 15 милиона динара. Наш највећи обвезник је хидроелектрана „Ђердап” која инкасира 20 милиона динара – објашњава Николић.

Јован Симовић, начелник пореске управе Краљева, које је због земљотреса смањило пореску смањило на 0,19 одсто, слаже се да је напалта пореза на имовину постала ефикаснија од када је у рукама локлане власти. Повећана је за 25 до 30 одсто у односу на време када је овај намет био у надлежности републичке администрације. Овај град има наплату од око 70 одсто, али се Симовић нада да ће сума бити увећана после покретања прекршајних пријава, принудне наплате и блокаде рачуна правним лицима.

Маријана Авакумовић

објављено: 20.11.2011

Последњи коментари

Aleksandar mali | 20/11/2011 11:19

A se naši ne prizovu pameti,u što skorije vreme,proćićemo 100 puta gore nego Grčka i ostale zemlje .Bilo regiona što je ovde postala omiljena poštapalica bilo evropske unije.Jer zemlja je već u konstantnoj krizi od 1990-te.Znate i sami.Ratovi,sankcije,izbeglice,embargo,bombardovanje,javne nabavke,javašluk,mito,svtska ekonomska kriza...........Zavrnuće slavinu i MMF iz koje ne teče ništa za džabe naravno pa kako ćemo onda i šta ćemo onda,kad se i ovako zanemarljivo malo proizvodi u industriji a sa druge strane država gleda kako samo da zavrnr seljaka.Pa i taj seljak je deo ovog društva bapš kao i svi drugi,ako i on kljokne ko će onda da hrani ovaj narod sa već i ovako niskim cenama koje su ne pristupačne našem tržištu.Odakle onda pare državi da kupi na svetskoj pijaci gde vlada zakon uzmi ili ostavi,gde nema ucena i prevara.Nas je uljuljkano vreme pod Tiletom uspavalo više nego medvede i sad nam se to lupa o glavu a nismo ni svesni.PROBUDITE SE !!!!!!!!!!!!!

mirko g. | 20/11/2011 12:09

e odlično topola.....ja imam kuću u šatornji i ako mi dođe porez 0,4% od njihove zamišljene vrednosti odmah ću ponuditi opštini topola da kupi i isplati ukoliko to bude kao u vinči...imače neću da platim makar srušio kuću,ionako tamo retko idem i od kuće koju su drugi pravili samo štete imam a o zemljištu da ne pričam

Petar Sijan | 21/11/2011 13:23

U vezi Zakona o porezima na imovinu 25.1.2011 g. Ustavnom sudu RS podneo sam Inicijativu za ocenu ustavnosti toga Zakona (1Uz-15/2011).Obzirom da su po clanu 21. stav 1. Ustava RS: "Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki", stav 2."Svako ima pravo na jednaku zakonsku zastitu, bez diskriminacije" i stav 3.: "Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a narociti poosnovu,...,imovnog stanja,.. Zakon je po mome misljenju nesaglasan sa Ustavom RS. Drugo obzirom da se porez ne placa na trzisnu vrednost nepokretnosti to znaci da to i nije porez na imovinu vec neki "harac" koji nije vezan za ono sto gradjanin stvarno poseduje.U mnogim evropskim zemljaa se ne placa porez na stan koji se koristi samo za stanovanje.Nadam se da ce Ustavni sud resiti moj predmet u roku od naajvise tri godine kao sto je to i dosada bio slucaj?