Od kraja januara do kraja aprila ove godine, dakle u toku tri meseca primene Prelaznog trgovinskog sporazuma, izvoznicima iz Evropske unije, koji štede zato što smo mi počeli da snižavamo carine, ostalo je oko 17 miliona evra. U isto vreme, naši izvoznici su, zbog primene autonomnih trgovinskih mera EU uštedeli 83 miliona evra, što je, znači, gotovo pet puta više nego što iznosi ušteda izvoznika iz Unije.

Iznoseći ove podatke, Milica Delević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije, zaključuje da bi naši izvoznici, ako bismo, recimo zbog krize, i mi i EU rešili da više ne primenjujemo sadašnje trgovinske mere, bili na mnogo većem gubitku.

– Ono što pravi problem kada u javnosti govorite o primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma jeste reč „jednostrani”. To znači kao da smo mi sad rešili da odjednom činimo nekakav ustupak EU. Unija, međutim, već devetu godinu takav ustupak daje Srbiji, ali bez postepenosti u otvaranju svog tržišta, jer je od jeseni 2000. godine dala pravo preferencijalnog tretmana za robu iz svih zemalja zapadnog Balkana. U tom smislu, primena Prelaznog trgovinskog sporazuma na neki način uravnotežuje odnos koji je već prethodnih osam godina bio asimetričan u korist Srbije – objašnjava Delević, u razgovoru za „Politiku” i navodi da je u proteklih osam godina izvoz iz Srbije u EU, zbog preferencijalnog tretmana, ali i zbog reformi koje su učinjene kod kuće, mnogostruko porastao. Srpski izvoznici su u tom periodu uštedeli, prema njenim rečima, više od dve milijarde evra. Samo u 2008. godini ta ušteda je iznosila više od 385 miliona evra. U razmeni poljoprivrednih proizvoda sa EU, recimo, Srbija od 2004. ostvaruje veći izvoz od uvoza, a razlika je samo u prošloj godini iznosila preko 100 miliona evra.

Osim ovih koristi, primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma pokazujemo i sposobnost da preuzimamo obaveze koje proističu iz zaključivanja ugovornog odnosa sa EU, što će se, prema njenim rečima, svakako uzeti u obzir jednog trenutka kada se budemo prijavili za članstvo u EU.

Neki naši ekonomisti tvrde da je zabeleženi carinski gubitak u Srbiji, zbog primene Prelaznog trgovinskog sporazuma (inače znatno manji od očekivanog), rezultat slabijeg uvoza u ovoj godini?

Uvoz je pao zbog ekonomske krize i mi zaista ne možemo u potpunosti da procenimo pun efekat primene Prelaznog trgovinskog sporazuma, ali je i zbog toga i ušteda za izvoznike iz EU manja. Znači, kriza ne pogađa samo jednu stranu, već i nas i njih. Ako uporedimo efekat primene autonomnih trgovinskih mera za naše izvoznike, sa jedne strane, i efekat primene Prelaznog trgovinskog sporazuma za izvoznike iz EU, sa druge strane, vidimo da naši izvoznici i dalje imaju više koristi.

Ako prelazni sporazum ne bude deblokiran u ovoj godini, kakve će posledice imati činjenica da 2010. godine ističu trgovinske mere koje EU primenjuje?

Autonomne trgovinske mere važe do kraja 2010. godine, do kada sam sigurna da će Prelazni trgovinski sporazum biti odblokiran.

Šta Srbija može da očekuje od naredne sednice Saveta ministara EU, planirane za 27. juli?

Prošle sednice Saveta ministara u Luksemburgu, u junu, bila je jedna primetno drugačija atmosfera, u kojoj rasprava nije bila usmerena na pitanje da li Srbija sarađuje sa Haškim tribunalom, već kako i u kom trenutku treba najbolje vrednovati napredak u saradnji (i tu nije bilo saglasnosti). Promena te atmosfere i promena težišta rasprave je ogroman napredak za Srbiju. Stav da je ostvaren napredak dele i druge važne države, pre svih Sjedinjene Američke Države, koje su u početku bile „motor“ politike uslovljavanja.

Svaki Savet ministara koji dolazi prilika je za novi razgovor na temu daljih odnosa sa Srbijom. A da li će se o tome razgovarati u julu ili na nekom sledećem sastanku Saveta ministara ostaje da vidimo. Ali, u uslovima kada u raspravi ne dominira pitanje da li Srbija sarađuje sa Tribunalom ili ne, smatram da na dugi rok stav Holandije nije održiv. S druge strane, Srbija će nastaviti rad na hapšenju i izručivanju Tribunalu preostale dvojice optuženih za teške ratne zločine. A to je obaveza koju Vlada Srbije ne ispunjava prvenstveno zbog evropskih integracija i Prelaznog trgovinskog sporazuma.

Prema nekim mišljenjima izveštača iz Brisela, na sastanku Saveta ministara u junu, češko predsedništvo se nije najbolje snašlo, nije dobro koordinisalo volju nekih članica EU, poput Velike Britanije, koje su još tada htele da se pitanje Srbije postavi na najvišem nivou, pa je, na neki način, i Šveđanima „vezalo ruke”. Koliko na tok predstojećeg sastanka Saveta ministara Švedska zaista može da utiče?

Uvek postoji neka dinamika koja zavisi od predsedavajućeg. Verujem da je i Češka pokušala da unapredi proces evropske integracije za ceo Balkan, pa i za Srbiju. To vidimo i po tome što se važan deo dijaloga o vizama dešavao upravo za vreme češkog predsedavanja. Doduše, pitanje odblokiranja Prelaznog trgovinskog sporazuma prešlo je u švedsko predsedavanje, koje je takođe suočeno sa puno izazova.

Verujem da će pitanje integracije zapadnog Balkana, i u okviru toga dalji napredak Srbije, biti nešto čemu će Švedska, i pored drugih izazova, posvetiti puno pažnje.

Je li ovo, možda, trenutak da Srbija potraži „jakog advokata” u EU, koji bi pokušao da ubedi Holandiju?

Najbolji advokat je rad na ispunjavanju uslova i on nam je doneo već dosta saveznika u EU. Upravo ono što smo videli na sastanku Saveta ministara u junu pokazuje da velika većina članica želi da vidi primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma i ne dovodi u pitanje napredak u saradnji sa Haškim tribunalom koji je Srbija ostvarila, kao ni prihvatanje obaveze da je potrebno uhapsiti i izručiti i preostalu dvojicu optuženih.

Do kraja jula Evropska komisija treba da pripremi predlog za viznu liberalizaciju. Šta će Srbija potom morati još da uradi u vezi sa dolaskom na Belu šengensku listu?

Srbija je zaista učinila veliki posao kad je u pitanju vizna liberalizacija. Usvojen je veliki broj zakona, strategija, akcionih planova, uspostavljen je veliki broj institucija. Evropska komisija je u svom izveštaju o ispunjenosti kriterijuma iz „mape puta” potvrdila da je gotovo sve predviđeno tom mapom ispunjeno.

Ono što Komisija želi da vidi jeste puna primena usvojenog, kao i spremnost da odvojimo sredstva, ljude i sve što je potrebno da te institucije koje smo osnovali i mere koje smo usvojili zažive.

Kad je reč o nerešenom pitanju izdavanja putnih isprava za one koji imaju prebivalište na teritoriji Kosova i Metohije, najavljena je stroža procedura. Da li je sa EU postignut dogovor o tome na koji način će ta procedura biti sprovedena?

Sa Komisijom smo u svakodnevnim kontaktima i trudimo se da odgovorimo na sve tehničke zahteve koji proizilaze iz ovog i iz drugih pitanja. I zemlje članice, i Komisija, i Srbija imaju zajednički interes u pogledu pouzdanosti putnih isprava koje se izdaju kod nas. Komisija, ali ni zemlje članice, među kojima, inače, postoji razlika kada je u pitanju priznavanje nezavisnosti Kosova, ovo pitanje ne tretiraju kao političko pitanje, već kao pitanje kojim žele da spreče prelivanje korupcije, kriminala i migracione pritiske.

Švedski ambasador Krister Bringeus nije isključio mogućnost kandidature Srbije do kraja ove godine. Šta vi mislite o tome?

U vezi sa pitanjem kandidature i podnošenja zahteva za članstvo postoje tri faktora. Jedan je regionalna dinamika (Crna Gora je predala svoju kandidaturu, koja je prosleđena Komisiji, Albanija je podnela predlog za članstvo, Bosna i Hercegovina razmišlja o tome). Drugi faktor je komunikacija sa partnerima u EU. Treći faktor je uverenje da kandidaturu podnosite u trenutku kada ste sigurni da ste uradili značajne stvari kod kuće, kako biste osigurali pozitivan prijem vašeg zahteva.

Napor koji Srbija ulaže u donošenje i primenu zakona stvara osnovu za buduće pozitivne pomake u procesu integracije, ali i poboljšanje života građana. Verujem da će se napredak videti u ovogodišnjem Izveštaju koji priprema Komisija. Iako posla pred nama ima još dosta, sigurna sam da i lista stvari koje su učinjene neće biti kratka.

Biljana Čpajak