Од краја јануара до краја априла ове године, дакле у току три месеца примене Прелазног трговинског споразума, извозницима из Европске уније, који штеде зато што смо ми почели да снижавамо царине, остало је око 17 милиона евра. У исто време, наши извозници су, због примене аутономних трговинских мера ЕУ уштедели 83 милиона евра, што је, значи, готово пет пута више него што износи уштеда извозника из Уније.

Износећи ове податке, Милица Делевић, директорка Канцеларије Владе Србије за европске интеграције, закључује да би наши извозници, ако бисмо, рецимо због кризе, и ми и ЕУ решили да више не примењујемо садашње трговинске мере, били на много већем губитку.

– Оно што прави проблем када у јавности говорите о примени Прелазног трговинског споразума јесте реч „једнострани”. То значи као да смо ми сад решили да одједном чинимо некакав уступак ЕУ. Унија, међутим, већ девету годину такав уступак даје Србији, али без постепености у отварању свог тржишта, јер је од јесени 2000. године дала право преференцијалног третмана за робу из свих земаља западног Балкана. У том смислу, примена Прелазног трговинског споразума на неки начин уравнотежује однос који је већ претходних осам година био асиметричан у корист Србије – објашњава Делевић, у разговору за „Политику” и наводи да је у протеклих осам година извоз из Србије у ЕУ, због преференцијалног третмана, али и због реформи које су учињене код куће, многоструко порастао. Српски извозници су у том периоду уштедели, према њеним речима, више од две милијарде евра. Само у 2008. години та уштеда је износила више од 385 милиона евра. У размени пољопривредних производа са ЕУ, рецимо, Србија од 2004. остварује већи извоз од увоза, а разлика је само у прошлој години износила преко 100 милиона евра.

Осим ових користи, применом Прелазног трговинског споразума показујемо и способност да преузимамо обавезе које проистичу из закључивања уговорног односа са ЕУ, што ће се, према њеним речима, свакако узети у обзир једног тренутка када се будемо пријавили за чланство у ЕУ.

Неки наши економисти тврде да је забележени царински губитак у Србији, због примене Прелазног трговинског споразума (иначе знатно мањи од очекиваног), резултат слабијег увоза у овој години?

Увоз је пао због економске кризе и ми заиста не можемо у потпуности да проценимо пун ефекат примене Прелазног трговинског споразума, али је и због тога и уштеда за извознике из ЕУ мања. Значи, криза не погађа само једну страну, већ и нас и њих. Ако упоредимо ефекат примене аутономних трговинских мера за наше извознике, са једне стране, и ефекат примене Прелазног трговинског споразума за извознике из ЕУ, са друге стране, видимо да наши извозници и даље имају више користи.

Ако прелазни споразум не буде деблокиран у овој години, какве ће последице имати чињеница да 2010. године истичу трговинске мере које ЕУ примењује?

Аутономне трговинске мере важе до краја 2010. године, до када сам сигурна да ће Прелазни трговински споразум бити одблокиран.

Шта Србија може да очекује од наредне седнице Савета министара ЕУ, планиране за 27. јули?

Прошле седнице Савета министара у Луксембургу, у јуну, била је једна приметно другачија атмосфера, у којој расправа није била усмерена на питање да ли Србија сарађује са Хашким трибуналом, већ како и у ком тренутку треба најбоље вредновати напредак у сарадњи (и ту није било сагласности). Промена те атмосфере и промена тежишта расправе је огроман напредак за Србију. Став да је остварен напредак деле и друге важне државе, пре свих Сједињене Америчке Државе, које су у почетку биле „мотор“ политике условљавања.

Сваки Савет министара који долази прилика је за нови разговор на тему даљих односа са Србијом. А да ли ће се о томе разговарати у јулу или на неком следећем састанку Савета министара остаје да видимо. Али, у условима када у расправи не доминира питање да ли Србија сарађује са Трибуналом или не, сматрам да на дуги рок став Холандије није одржив. С друге стране, Србија ће наставити рад на хапшењу и изручивању Трибуналу преостале двојице оптужених за тешке ратне злочине. А то је обавеза коју Влада Србије не испуњава првенствено због европских интеграција и Прелазног трговинског споразума.

Према неким мишљењима извештача из Брисела, на састанку Савета министара у јуну, чешко председништво се није најбоље снашло, није добро координисало вољу неких чланица ЕУ, попут Велике Британије, које су још тада хтеле да се питање Србије постави на највишем нивоу, па је, на неки начин, и Швеђанима „везало руке”. Колико на ток предстојећег састанка Савета министара Шведска заиста може да утиче?

Увек постоји нека динамика која зависи од председавајућег. Верујем да је и Чешка покушала да унапреди процес европске интеграције за цео Балкан, па и за Србију. То видимо и по томе што се важан део дијалога о визама дешавао управо за време чешког председавања. Додуше, питање одблокирања Прелазног трговинског споразума прешло је у шведско председавање, које је такође суочено са пуно изазова.

Верујем да ће питање интеграције западног Балкана, и у оквиру тога даљи напредак Србије, бити нешто чему ће Шведска, и поред других изазова, посветити пуно пажње.

Је ли ово, можда, тренутак да Србија потражи „јаког адвоката” у ЕУ, који би покушао да убеди Холандију?

Најбољи адвокат је рад на испуњавању услова и он нам је донео већ доста савезника у ЕУ. Управо оно што смо видели на састанку Савета министара у јуну показује да велика већина чланица жели да види примену Прелазног трговинског споразума и не доводи у питање напредак у сарадњи са Хашким трибуналом који је Србија остварила, као ни прихватање обавезе да је потребно ухапсити и изручити и преосталу двојицу оптужених.

До краја јула Европска комисија треба да припреми предлог за визну либерализацију. Шта ће Србија потом морати још да уради у вези са доласком на Белу шенгенску листу?

Србија је заиста учинила велики посао кад је у питању визна либерализација. Усвојен је велики број закона, стратегија, акционих планова, успостављен је велики број институција. Европска комисија је у свом извештају о испуњености критеријума из „мапе пута” потврдила да је готово све предвиђено том мапом испуњено.

Оно што Комисија жели да види јесте пуна примена усвојеног, као и спремност да одвојимо средства, људе и све што је потребно да те институције које смо основали и мере које смо усвојили заживе.

Кад је реч о нерешеном питању издавања путних исправа за оне који имају пребивалиште на територији Косова и Метохије, најављена је строжа процедура. Да ли је са ЕУ постигнут договор о томе на који начин ће та процедура бити спроведена?

Са Комисијом смо у свакодневним контактима и трудимо се да одговоримо на све техничке захтеве који произилазе из овог и из других питања. И земље чланице, и Комисија, и Србија имају заједнички интерес у погледу поузданости путних исправа које се издају код нас. Комисија, али ни земље чланице, међу којима, иначе, постоји разлика када је у питању признавање независности Косова, ово питање не третирају као политичко питање, већ као питање којим желе да спрече преливање корупције, криминала и миграционе притиске.

Шведски амбасадор Кристер Брингеус није искључио могућност кандидатуре Србије до краја ове године. Шта ви мислите о томе?

У вези са питањем кандидатуре и подношења захтева за чланство постоје три фактора. Један је регионална динамика (Црна Гора је предала своју кандидатуру, која је прослеђена Комисији, Албанија је поднела предлог за чланство, Босна и Херцеговина размишља о томе). Други фактор је комуникација са партнерима у ЕУ. Трећи фактор је уверење да кандидатуру подносите у тренутку када сте сигурни да сте урадили значајне ствари код куће, како бисте осигурали позитиван пријем вашег захтева.

Напор који Србија улаже у доношење и примену закона ствара основу за будуће позитивне помаке у процесу интеграције, али и побољшање живота грађана. Верујем да ће се напредак видети у овогодишњем Извештају који припрема Комисија. Иако посла пред нама има још доста, сигурна сам да и листа ствари које су учињене неће бити кратка.

Биљана Чпајак