Uprkos krizi tražnja za stambenim kreditima u Srbiji raste. Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita saopštila je da je u prvih šest meseci 2010. godine osigurala gotovo 5.000 ovih kredita čime je „pokrila” čak 180 miliona evra stambenih kredita naspram 112 miliona evra u 2009. godini što predstavlja povećanje od preko 60 odsto. Do sada je osigurano preko 52.000 stambenih kredita, a računato sa onima koji su građani uzimali isključivo pod komercijalnim uslovima ima ih preko 70.000.

Građani koji su uzeli kredite u bankama kod kojih je kamata vezana za euribor su, uslovno rečeno, profitirali zbog recesije jer im je rata za stan usled ove promenljive komponente bila značajno niža, čak i stotinak evra mesečno u odnosu na period pre krize.

Sada kada postoje naznake izlaska iz krize očekivanja su da će euribor rasti. Posledično i anuiteti za kredit kojim je kupljen krov nad glavom.

Bankari su se već pripremili za ovaj momenat. U Alfa banci kažu da tromesečni euribor koji predstavlja promenljivu komponentu kamatne stope za stambene kredite, pokazuje blagi rast u poređenju sa prethodnim kvartalom. Zato, da bi omogućila klijentima da se zaštite od rasta kamatnih stopa u toku otplate stambenih kredita upravo zbog rasta euribora Alfa banka nudi stambeni kredit sa zaštitnom kamatom. Ovakav kredit, kažu, kombinuje prednosti dve preovlađujuće ponude stambenih kredita – sa promenljivom kamatnom stopom i ponude sa fiksnom kamatnom stopom.

– U slučaju stambenog kredita sa zaštitnom kamatom klijenti mogu da se na tri, pet ili sedam godina zaštite od rasta euribora preko određenog nivoa u odnosu na vrednost kredita u momentu puštanja kredita u tečaj. To praktično znači da kamatna stopa ne može da raste za više od dva procentna poena u periodu do sedam godina u odnosu na vrednost u momentu puštanja kredita u tečaj, ali može da pada ukoliko euribor bude pokazao tendenciju pada – kažu u ovoj banci uz dodatak da nominalna kamatna stopa zavisi od perioda zaštite i može biti od 5,36 odsto na godišnjem nivou, dok je efektivna od 5,49 odsto.

Ukoliko, na primer, klijent uzme stambeni kredit sa zaštitnom kamatom čija je nominalna kamatna stopa u trenutku puštanja kredita u tečaj 5,36 procentna poena na godišnjem nivou, a euribor nastavi da raste, u periodu zaštite njegova kamatna stopa ne može biti veća od 7,36 procentna poena na godišnjem nivou. Ukoliko, međutim, vrednost tromesečnog euribora opada, nominalna kamatna stopa može biti manja i od 5,36 procentna poena.
U Unikredit banci kažu da se kod njih kamatne stope usklađuju dva puta godišnje sa šestomesečnom vrednošću euribora.

– Kod standardnih stambenih kredita kamatna stopa se formira kao zbir vrednosti šestomesečnog euribora i margine koja se kreće od 3,99 odsto godišnje. U skladu sa tim, u ugovoru o stambenom kreditu su navedeni datumi kada se vrši prilagođavanje kamatnih stopa, kao i visina margine, tako da klijent već unapred zna kada može da očekuje promenu kamatne stope, odnosno upoznat je sa činjenicom da će u zavisnosti od kretanja šestomesečnog euribora, kamatne stope ići na niže ili na više – kažu u ovoj banci.

Kada se uporedi broj odobrenih stambenih kredita od januara do juna ove godine sa brojem odobrenih kredita u prvoj polovini 2009. evidentan je višestruki porast. U pojedinim mesecima 2010. tražnja za stambenim kreditima bila je i do dva ili tri puta veća od tražnje u istom mesecu prethodne godine.

Stručnjaci Rajfajzen banke tvrde da će vrednost euribora biti stabilna, sa blagim rastom:

– Stambeni krediti su zbog svoje namene i značaja uvek aktuelni i uvek postoji tražnja za njima. U ovom momentu primećujemo povećano interesovanje građana za stambene kredite. Ipak, to je na mnogo nižem nivou u odnosu na tražnju koja je postojala pre krize. Nije ni realno očekivati da će taj nivo u skorije vreme biti dostignut na našem tržištu. U pripremi je ponuda stambenih kredita sa nižim kamatnim stopama u odnosu na njihov nivo u proteklom periodu. Ova atraktivna ponuda stambenih kredita će građanima biti na raspolaganju već u toku letnjih meseci, kada ćemo biti u mogućnosti da realnije procenimo nivo tražnje.
J. Rabrenović