Упркос кризи тражња за стамбеним кредитима у Србији расте. Национална корпорација за осигурање стамбених кредита саопштила је да је у првих шест месеци 2010. године осигурала готово 5.000 ових кредита чиме је „покрила” чак 180 милиона евра стамбених кредита наспрам 112 милиона евра у 2009. години што представља повећање од преко 60 одсто. До сада је осигурано преко 52.000 стамбених кредита, а рачунато са онима који су грађани узимали искључиво под комерцијалним условима има их преко 70.000.

Грађани који су узели кредите у банкама код којих је камата везана за еурибор су, условно речено, профитирали због рецесије јер им је рата за стан услед ове променљиве компоненте била значајно нижа, чак и стотинак евра месечно у односу на период пре кризе.

Сада када постоје назнаке изласка из кризе очекивања су да ће еурибор расти. Последично и ануитети за кредит којим је купљен кров над главом.

Банкари су се већ припремили за овај моменат. У Алфа банци кажу да тромесечни еурибор који представља променљиву компоненту каматне стопе за стамбене кредите, показује благи раст у поређењу са претходним кварталом. Зато, да би омогућила клијентима да се заштите од раста каматних стопа у току отплате стамбених кредита управо због раста еурибора Алфа банка нуди стамбени кредит са заштитном каматом. Овакав кредит, кажу, комбинује предности две преовлађујуће понуде стамбених кредита – са променљивом каматном стопом и понуде са фиксном каматном стопом.

– У случају стамбеног кредита са заштитном каматом клијенти могу да се на три, пет или седам година заштите од раста еурибора преко одређеног нивоа у односу на вредност кредита у моменту пуштања кредита у течај. То практично значи да каматна стопа не може да расте за више од два процентна поена у периоду до седам година у односу на вредност у моменту пуштања кредита у течај, али може да пада уколико еурибор буде показао тенденцију пада – кажу у овој банци уз додатак да номинална каматна стопа зависи од периода заштите и може бити од 5,36 одсто на годишњем нивоу, док је ефективна од 5,49 одсто.

Уколико, на пример, клијент узме стамбени кредит са заштитном каматом чија је номинална каматна стопа у тренутку пуштања кредита у течај 5,36 процентна поена на годишњем нивоу, а еурибор настави да расте, у периоду заштите његова каматна стопа не може бити већа од 7,36 процентна поена на годишњем нивоу. Уколико, међутим, вредност тромесечног еурибора опада, номинална каматна стопа може бити мања и од 5,36 процентна поена.
У Уникредит банци кажу да се код њих каматне стопе усклађују два пута годишње са шестомесечном вредношћу еурибора.

– Код стандардних стамбених кредита каматна стопа се формира као збир вредности шестомесечног еурибора и маргине која се креће од 3,99 одсто годишње. У складу са тим, у уговору о стамбеном кредиту су наведени датуми када се врши прилагођавање каматних стопа, као и висина маргине, тако да клијент већ унапред зна када може да очекује промену каматне стопе, односно упознат је са чињеницом да ће у зависности од кретања шестомесечног еурибора, каматне стопе ићи на ниже или на више – кажу у овој банци.

Када се упореди број одобрених стамбених кредита од јануара до јуна ове године са бројем одобрених кредита у првој половини 2009. евидентан је вишеструки пораст. У појединим месецима 2010. тражња за стамбеним кредитима била је и до два или три пута већа од тражње у истом месецу претходне године.

Стручњаци Рајфајзен банке тврде да ће вредност еурибора бити стабилна, са благим растом:

– Стамбени кредити су због своје намене и значаја увек актуелни и увек постоји тражња за њима. У овом моменту примећујемо повећано интересовање грађана за стамбене кредите. Ипак, то је на много нижем нивоу у односу на тражњу која је постојала пре кризе. Није ни реално очекивати да ће тај ниво у скорије време бити достигнут на нашем тржишту. У припреми је понуда стамбених кредита са нижим каматним стопама у односу на њихов ниво у протеклом периоду. Ова атрактивна понуда стамбених кредита ће грађанима бити на располагању већ у току летњих месеци, када ћемо бити у могућности да реалније проценимо ниво тражње.
Ј. Рабреновић