Економија
Штедња остаје на снази
Из Мађарске се дневно увози око 20 милиона киловат-часова електричне енергије, што ЕПС кошта у просеку око три милиона евра
Нормализација снабдевања струјом, али и осталим енергентима може се очекивати од понедељка, али грађани и даље морају да наставе са штедњом, рекао је јуче Петар Шкундрић, саветник премијера за енергетику.
Он је рекао да ће у понедељак бити разматрано стање у енергетском сектору и на основу тога ће се предложити влади нормализација функционисања целог система и када је реч о наставку рада школа, али и фирми које сада раде на техничком минимуму.
Мере владе су дале жељене резултате, али када је реч о апелима грађанима да више штеде струју, нису постигнути жељени резултати, јер је потрошња струје повећана за неколико процената.
Систем је и даље пренапрегнут, каже он, али је ситуација под контролом и не треба очекивати веће проблеме, јер се у наредном периоду очекују бољи временски услови, па ће бити боља и хидролошка ситуација. Ипак, треба доста времена да се створе и резерве воде.
На питање шта је дугорочно решење проблема, како не бисмо сваке зиме долазили у ситуацију да морамо да увозимо струју, Шкундрић је указао да треба изградити нове производне капацитете.
Шкундрић очекује да ће предложене мере Управног одбора Електропривреде – попуст од 30 одсто на месечни рачун онима који буду смањили потрошњу струје у фебруару – стимулисати грађане.
Електроенергетска ситуација у Србији је побољшана у односу на претходну недељу због уштеде у потрошњи, али и даље постоје проблеми због веома лоше хидролошке ситуације и тешкоћа са испоруком мазута, потврдио је јуче Драгомир Марковић, генерални директор ЕПС-а.
У Србију се дневно из Мађарске увози око 20 милиона киловат-часова струје, а максимална дневна вредност увоза износи до три милиона евра. Он је прецизирао да је у односу на прошли понедељак прекјуче забележено смањење потрошње струје за око пет до шет милиона киловат-сати. Уштеде се углавном постижу ограничењима потрошње у малим и средњим предузећима.
Када је реч о потрошњи струје у домаћинствима, она је нешто повећана, појаснио је Марковић указујући да је кључни и највећи проблем веома лоша хидролошка ситуација почев још од прошле године, те да наше хидроелектране раде са 25 одсто капацитета. Проблем је и недостатак мазута чији је превоз успорен, јер су реке залеђене па за транспорт не могу да се користе барже.
На састанку Штаба за ванредне ситуације са НИС-ом је договорена испорука нових количина мазута, потребног пре свега да би термоелектране у Обреновцу радиле са мањим оптерећењем, као и за опоравак складишта угља у термоелектранама.
А на питање ко ће платити увоз струје, будући да Електропривреда узима кредите да би струју платио на берзи, Марковић каже да сваку робу па и ову неко мора да плати и да ће то урадити ЕПС.
Издатак за око 102.000 најсиромашнијих потрошача, који ће бити ослобођени плаћања фебруарских рачуна за струју, у Електропривреди рачунају као хуманитарну помоћ која ће их коштати око 20 милиона динара.
Ј. Петровић
Последњи коментари
resenje koje sada moze biti od koristi je pre svege paravilna i definisana strategija energetskog razvoja srbije. svakako u skladu sa nasim medjunarodnim integracijama koje su u toku. izgradnja nove termoelektrane svakako je resenje. medjutim svedoci smo da se obnovljivi izvori koriste tako da imaju znacajan udeo u proizvodnji u nekim evropskim drzavama. 5 procenata energije koliko nam nedostaje, moramo pokriti iz domacih buducih kapaciteta ali tako da to bude 2,5 procenata iz uglja i 2,5 procenata iz hidro, vetro elektrana. ogromni ljudski resursi i to kvalifikovani zeljno ocekuju pocetak radova na prethodno napisanom. osim toga sadasnja elektroprivreda srbije trosi ogroman novac na plate nekih direktora sa kosova koji nemaju nikakvu odgovornost ni proizvodnju a sve zbog toga sto se tim placanjem, i njihovim bogacenjem, navodno cuva kosovo. nije bezrazloga bila tema u skupstini srbije ko finansira lazni patriotizam. potpuno je opravdano oslobodjena srpska sirotinja racuna struje.







