Томислав Николић, лидер напредњака, прерачунао се када је истакао да је у Србију у протеклих 10 година стигло 100 милијарди евра. Рачуница економисте Млађена Ковачевића, показује да се током претходне деценије у нашу земљу слило 75 милијарди долара, што је око 55 милијарди евра.

– Највише новца стигло је по основу дознака из иностранства, односно коверти које су у Србију слали рођаци из иностранства. Нешто мање новца стизало је по основу кредита, још мање од страних директних инвестиција, а најмање је било донација – каже наш саговорник.

Подаци Министарства финансија показују да је, само када је о страним инвестицијама реч, у Србију за десет година стигло око 13 милијарди евра. Ипак, према речима нашег саговорника, већи проблем од тога колико је пара потрошено питање је на шта су оне потрошене. А највећим делом новац је отишао на пеглање трговинског дефицита који постоји између увоза и извоза, затим на девизне резерве које су пре десет година износиле 1,3 да би сада достигле 10,4 милијарди евра.

– Улагано је у енергетику и инфраструктуру, али нажалост доста новца је одлазило у буџет. А повећање потрошње је најгори начин да се потроше паре. То се зове дезинвестирање – објашњава Ковачевић.

Њему, ипак, није јасно како је Николић као коначан резултат добио 100 милијарди евра. Једино ако није рачунао и приходе од извоза, каже наш саговорник.

– Али да је рачунао и приходе по том основу, онда би добио још већу цифру. Само у последње три године по том основу стигло је око 35 милијарди долара. Међутим, мислим да није потпуно фер приходе од извоза уврстити у ову рачуницу, јер Србија много више увози него што извози – сматра Ковачевић.

И његовом колеги Милану Ковачевићу, консултанту за страна улагања чини се да је Николић можда рачунао и приходе од извоза.

– Очигледно да се фрљао цифрама. И ако је мислио да ће нас импресионирати – није нас импресионирао. Јер, не мисле ваљда да су они били на власти да би тај новац другачије потрошили. Јесте чињеница да је од дознака стигло највише новца, али држава не може да прави планове како да троши новац који стиже у приватне џепове грађана од рођака из иностранства – каже наш саговорник.

Рачуница Махмута Бушатлије, консултанта за страна улагања, показује да у претходној деценији није стигло мање од 60 милијарди евра, али не ни више од 80 милијарди.

– Али било то 60, 80 или 100 милијарди – то су велике паре. А ми од тог новца неку вајду нисмо видели. Односно не виде се ефекти тих улагања. Нажалост, јасно је да је тај новац највећим делом отишао у потрошњу и на неко незаслужено повећање стандарда – каже Бушатлија.

И Јуриј Бајец, саветник премијера Мирка Цветковића, недавно је истакао да је тај новац највећим делом отишао у приватне џепове. Нечије нешто више, а нечије нешто мање.

– Новац је потрошен на повећање пензија и плата у јавном сектору, финансирање потрошње, увоза робе разних ситних политичких пројеката и свега што би у кратком року без економског покрића довело до лагоднијег живота. И сви смо трошили више – казао је саветник премијера.