Вишемесечни вапаји привредника да су пред колапсом и да држава мора да нађе начин да им обезбеди зајмове по нижим каматама – изгледа да су уродили плодом. На састанку државног врха с представницима домаћег бизниса, који ће се данас одржати у Палати „Србија”, биће понуђен модел уз помоћ кога ће у привреду бити „упумпана” ликвидност. Састанку ће присуствовати председник Борис Тадић, премијер Мирко Цветковић, гувернер Дејан Шошкић и министри Небојша Ћирић и Душан Петровић.

Ово је резултат готово свакодневних састанака који су у претходних неколико дана одржани на релацији председништво – Влада – Народна банка. Како сазнаје „Политика”, гувернер Дејан Шошкић је пре три дана директно из клуба „Привредник” одјурио на састанак с председником Борисом Тадићем. После консултација с председником и премијером искристалисала се идеја о којој ће данас бити речи на састанку с привредницима.

– Почетна идеја је да држава одобри дугорочни депозит код банака на основу кога ће се одобравати кредити – каже наш извор. – На тај износ банке би додале додатна средства. Највероватније у односу један према један. Тренутно се разматра да ли да учешће државе буде педесет или који проценат више. То значи да ако, на пример, држава одобри 500 милиона евра, банке треба да додају још толико. Од тог износа одобравала би се средства искључиво за инвестиционе кредите. Камате би биле знатно повољније од комерцијалних. То би се постигло тако што би држава новац понудила по веома повољним стопама, док би банке највероватније задржале комерцијалне камате. На крају би цена новца била знатно нижа од тржишне – објашњава наш саговорник.

Засад није познато да ли ће се средства одобравати у динарима или еврима, као ни тачан износ камате по којој ће се нудити привредницима. У пословној заједници јуче се спомињао укупан износ од око милијарду евра који би требало да буде упумпан привреди кроз јефтине зајмове. Како је могло да се чује, држава би одобрила 500, а банке још 500 милиона. Прецизни детаљи биће познати данас.

На састанку ће се размотрити и могућност додатног смањења референтне каматне стопе, сазнајемо из другог извора. На тај начин смањиће се атрактивност хартија од вредности које емитује Народна банка, што би, такође, требало да ослободи средства за привреду. Јер, због примамљивих зарада на овим пословима банкари су досад радије пословали с државом, него с привредом, па је тако ликвидност „исисавана” из система.

Ово решење резултат је напора да се захтевима привреде на неки начин ипак изађе у сусрет, а да се не наруши финансијска стабилност система. Јер, гувернер је досад небројано пута истакао да би смањење обавезне резерве, на чему су привредници инсистирали, било контрапродуктивно јер би нагомилало валутне ризике, а користи од такве одлуке имале би искључиво банке.