Strane banke kao da sabotiraju tendere u Srbiji. I to one s najvećim iznosima kupoprodajnih cena, gde bi država bila na dobitku za više stotina miliona evra. Ne tako davno propao je tender za RTB „Bor” jer austrijskom biznismenu Mirku Kovaču, prema njegovom objašnjenju, Dojče banka nije odobrila zaduživanje za svu potrebnu kupoprodajnu sumu. Ista banka označena je kao krivac i za odlaganje izgradnje autoputa Horgoš–Požega, a koliko juče usledio je novi tenderski „slučaj”. Filip Cepter odustao je od kupovine beogradskog IMT-a s praktično istim objašnjenjem da strane banke u ovom trenutku ne žele da investiraju u Srbiju. Ovaj tender, bar za sada, nije propao jer će posao biti ponuđen drugorangiranom ponuđaču, a to je bivši ministar energetike Goran Novaković.

U poslovnim krugovima juče se samo spekulisalo o tome šta bi moglo navesti Filipa Ceptera, čije se bogatstvo procenjuje na 4,4 milijarde dolara i koji se zbog toga nalazi na 23. mestu liste najbogatijih u Srednjoj i Istočnoj Evropi poljskog magazina „Vprost”, da se odrekne atraktivnih nekretnina u prestonici koje ima IMT i zašto bi takvom bogatašu banke odbile da daju garanciju za takozvano dobro izvršenje posla od 12 miliona evra. Ova garancija se, inače, traži samo od kupca s kojim Agencija za privatizaciju pregovara. U opticaju su bili već poznati razlozi – počev od globalno pooštrenih uslova zaduživanja kao posledice američke, a sada sve više i svetske ekonomske krize, naših višemesečnih političkih prilika, ali i toga da je Cepter odjednom promenio strateški odnos prema domovini. Samo pre nekoliko dana, on je odustao i od kupovine zrenjaninske šećerane.

Konsultant Branko Pavlović kaže da je jedan od razloga što su tenderi neuspešni mali iznos licitacionih garancija koje kupci plaćaju ukoliko odluče da odustanu od kupovine preduzeća, a sve to otvara mogućnosti za njihovo špekulativno ponašanje.

– Da je „Verano motors” u slučaju Robnih kuća „Beograd” odustao od kupovine izgubio bi 40 miliona evra, koliko je iznosila licitaciona garancija. U slučaju RTB „Bor” neuspešni kupci su izgubili tri, odnosno deset miliona dolara, što je malo u odnosu na vrednost „Bora”. Filip Cepter će zbog odustanka od IMT-a izgubiti samo 50.000 evra, što je nedopustivo malo. S obzirom na vrednost njihovog placa na Novom Beogradu, garancija je morala iznositi milion evra po hektaru, odnosno 35 miliona evra. U tom slučaju investitori ne bi odustajali jer bi odgovarali svojom imovinom – kaže Pavlović.

Po njegovim rečima, svrha takozvanih bid-bondova, odnosno garancija koje se daju za učešće na licitaciji ili tenderu, jeste da pokažu da se radi o ozbiljnim, a ne špekulativnim kupcima. I zato se one moraju tražiti i pre licitacije ili zajedno s dostavljanjem tenderske ponude kada je ovaj vid prodaje u pitanju. U slučajevima kada su garancije male, daje se prostora potencijalnom kupcu da se premišlja i da „trguju” s drugorangiranim ponuđačem. U ovom slučaju drugi na tender listi uštedeće 12 miliona evra razlike između dve ponuđene cene. Uz neku proviziju, podrazumeva se.

Predstavnici banaka u Srbiji ocenili su da politička nestabilnost u zemlji ima određenog uticaja na povlačenje banaka iz finansiranja investicija u Srbiji, ali da se politička situacija u velikoj meri koristi kao opravdanje i kada su u pitanju drugi razlozi.

Predsednik upravnog odbora banke Sosijete ženeral Goran Pitić kaže da mu nije poznato koje su banke odbile da prate Ceptera, da bi mu pomoglo kada bi znao o kome se radi, ali da banke u svakom konkretnom slučaju cene sve okolnosti – kvalitet poslovnog aranžmana, skuplji trenutak za finansiranje u Srbiji, veće kreditne rizike. „Lično mislim da u ovom slučaju najmanji ponder zauzimaju prilike u Srbiji, pre je to zbir svih okolnosti, pa i Cepterove poslovne strategije. Da se razumemo, u Srbiji nema katastrofičnog scenarija, samo je pitanje tempa kojim ćemo ići napred”, rekao je Pitić.

Član izvršnog odbora Folksbanke Klaus Miler kazao je da se banke u Evropi koje daju garancije investitorima u Srbiji suočavaju sa određenim rizikom zemlje. Miler je dodao da ukoliko je rizik zemlje niži, utoliko je lakše i jeftinije dobiti bankarsku garanciju.

„Mogu se navesti i drugi razlozi – projekat investiranja predstavlja preveliki rizik za banku, ili obezbeđenja nisu dovoljna”, kazao je Miler i ocenio da je „naravno lakše za investitora da se opravda rizikom zemlje”.

Potpredsednik izvršnog odbora Findomestik banke Vladimir Marković ocenio je da je povlačenje banaka iz finansiranja investicija u Srbiji „splet više okolnosti”, kao i da pozivanje na političku situaciju kao razlog „zvuči više kao izgovor”.

On je ukazao da je politička situacija u Srbiji nestabilna već duži niz godina, kao i da investitori to imaju u vidu kada se odlučuju da ulažu u našu zemlju.

Marković je istakao da je normalno da u slučaju da na vlast u Srbiju dođe antievropska vlada, što je, prema njegovim rečima, malo verovatno i investitori to znaju, velike svetske banke ne bi stajale iza bilo kakvih projekata.

On je dodao da je pravo pitanje ko stoji iza svih privatizacija i kupovina u Beogradu i kakav je bonitet tih firmi, ističući da je sigurno da banke i to imaju u vidu.