Velika javna potrošnja, visok spoljnotrgovinski deficit, nezaposlenost i loše obrazovanje najveći su izazovi srpske privrede i Vlade Srbije. Uvoz u poslednje vreme raste mnogo brže od izvoza, ukazao je premijer Mirko Cvetković na jučerašnjoj konferenciji „Reforme u Srbiji: rezultati i izazovi”, pa će, prema njegovom očekivanju, dolaskom kompanije FIAT, sa kojim je dogovoreno potpisivanje ugovora za 29. septembar, biti zaustavljen rast spoljnotrgovinskog deficita, jer će velikom delom vozila proizvedena u „Zastavi” biti namenjena izvozu.

U izazove ove vlade na polju politike premijer je uvrstio: evropske integracije, saradnju i sa Istokom i sa Zapadom, dobijanje statusa kandidata za članstvo EU, očuvanje teritorijalnog integriteta, borbu protiv korupcije i liberalizaciju viznog režima, uz očekivanje da će Srbija naredne godine biti stavljena na belu šengensku listu.

–I dalje smo optimisti kada je reč o odmrzavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i vlada razmatra primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, kako su to preporučili visoki zvaničnici iz Brisela – rekao je premijer.

Sumirajući rezultate prve faze reformi u Srbiji predsednik vlade Mirko Cvetković je ocenio da su u proteklih osam godina učinjeni veliki pomacina šta ukazuje i visok privredni rast, koji bi ove godine, ako ga ne ugrozi kriza na svetskom tržištu, mogao da dostigne osam odsto, što je za jedan procentni poen više od prvobitne projekcije.

– Zabeležen je i rast bruto domaćeg proizvoda. Predviđeno je da u 2008. godini iznosi šest odsto, ali će, po svemu sudeći, do kraja godine dospeti do sedam procenata – istakao je Cvetković.

Koji su ekonomski izazovi?

Na prvom mestu je stvaranje novog ambijenta, boljeg i konkurentnijeg za privlačenje stranih ali i domaćih investicija. Dolaskom FIAT-a i Gasproma, Srbija će uprkos krizi u svetskoj privredi imati visok nivo investicija, naglasio je Cvetković.

– Značajan korak u unapređenju poslovne klime biće „giljotina zakona” u okviru koje će 15.000 propisa biti pregledano, a od toga bi dve trećine moglo da bude izmenjeno ili obrisano čime će se otkloniti nepotrebne procedure i protivrečnosti u propisima– kazao je premijer.

U prioritete Vlade Srbije uvrstio je i razvoj saobraćajne infrastrukture i okončanje privatizacije društvenih preduzeća.

– Prevashodno ćemo se koncentrisati na završetak Koridora 10. Ne bih pominjao deonice niti bih da spekulišem da li će koncesija za autoput Horgoš – Požega biti raskinuta ili ne. O tome se pregovara. Dok se ne postigne dogovor to ne bih komentarisao – bio je izričit premijer.

Kao poseban problem Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, istakao jenedostatak odgovarajućeg znanja za upravljanje infrastrukturnim projektima. On smatra da bi trebalo napraviti radikalni zaokret u domenu obrazovanja, kako bismo imali odgovarajući kadar koji se traži na tržištu.

Profesorka Danica Popović je ukazala da je najveći problem s kojim se Srbija suočava deficit tekućeg računa platnog bilansa, pa se kao nužnost nameće uspostavljanje makroekonomske ravnoteže. Ranjivost srpske privrede, prema njenom mišljenju, ogleda se pre svega u velikoj javnoj potrošnji.

– Neprimeren je rast plata od 15 odsto u odnosu na pet odsto privrednog rasta u poslednjih osam godina. Naglasila bih takođe da smo jedina zemlja u tranziciji koja nije uspela da održi inflaciju ispod deset odsto – kazala je Popovićeva.

Jedan od zadataka u sprovođenju reformi je i smanjenje nezaposlenosti, koja ne bi trebalo da bude iznad deset odsto. Uslov, kako kaže Danica Popović, jeste stvaranje povoljnog privrednog ambijenta i otvaranje prostora za grinfild investicije.

To je potvrdila i Džejn Armitaž, koordinatorka Svetske banke za Jugoistočnu Evropu. Ona je da je 90 odsto investicija u Srbiju u prethodnim godinama došlo od privatizacije, a samo 10 odsto su bilegrinfild investicije.

–Potrebno je privući direktne investicije jer one povećavaju zaposlenost i poboljšavaju nivo tehnološkog razvoja zemlje– kazala je Džejn Armitraž.