Страни инвеститори под притиском кризе, али и нових закона о пољопривредном земљишту и закона о планирању и изградњи, напуштају Србију. Масовна распродаја земљишта уз аутопут Београд–Загреб и покрај београдске обилазнице по упола нижим ценама доказ је да им је улагање у београдској привредној зони прескупо. Ниједан пројекат, узимајући у обзир време неопходно за уходавање администрације, издавање дозвола и процес изградње, неће бити реализован у наредне две или три године, процењују „Политикини” саговорници.

Према рачуници Недељка Малиновића, власника агенције „Легат”, власник хектара земљишта код аеродрома „Никола Тесла”, које вреди 1,2 милиона евра, мора да плати 20 одсто, односно 220.000 евра за пренамену пољопривредног земљишта у грађевинско, уколико гради објекат од општег интереса. Ако хоће да зида фабрику, мораће да плати 50 одсто или 600.000 евра. Када се томе дода 250 евра по квадратном метру изграђеног простора, које иде у касу Дирекције за грађевинско земљиште, трошак је прилично велики.

– Инвеститори се радије одлучују за Бугарску и Румунију јер тамо ништа од овога не плаћају – каже Малиновић.

Синиша Николић, консултант за инвестиције, такође примећује да инвеститори одлазе. Од 12 страних фирми које заступа, само две су остале у Србији. Осим кризе, главни кривац за њихов одлазак је одуговлачење административних процедура. Тако, на пример, због неусаглашености републичких и градских служби аустријски „Ајмакс” и енглески „Чејтон капитал” већ две године нису добили чак ни акт о урбанистичким условима за изградњу карго центра у Нишу, вредног 100 милиона евра.

Став управе, односно администрације, да нико не може да гради директном применом генералног урбанистичког плана, већ да (према новом Закону о планирању и изградњи) мора да чека усвајање детаљних планова, у великој мери ће продужити реализацију инвестиција.

– Генерални план Београда је рађен пре осам година и толико је детаљан да на Новом Београду, у Земуну, Сурчину и ободним насељима не постоји никаква потреба за детаљним плановима. Али уколико се примени одредба да су детаљни планови неминовност како за уско градско језгро, што је и до сада био случај, тако и за поменуте општине, то за инвеститоре значи чекање од три године – каже Николић и додаје да би применом генералног плана урбанистички услови били издавани у року од два до три месеца.

Што се тиче процедуре издавања грађевинских дозвола, он сматра да ју је нови закон прилично унапредио, али то је, каже, тек 10 одсто од онога што инвеститор доживљава док припрема документацију.

– Неспремност администрације да решава граничне и шкакљиве предмете кључни је проблем у Београду. Нарочито у време када се прича о грађевинској мафији и злоупотребама. У таквом амбијенту не постоји шеф у администрацији који ће брзо и ефикасно да пресече и реши предмет. Направљена је огромна повика на инвеститоре и све више се чује критика да Београду не треба инвеститорски урбанизам. Да није било тих инвеститора не бисмо изградили инфраструктуру у Београду. Треба престати са блаћењем свакога ко нешто направи и рачунати колико је зарадио – сматра Николић.

Стране инвеститоре је, каже, обрадовала чињеница да ће коначно моћи да стекну својину над земљиштем јер је то била једна од њихових главних замерки.

– Али сама процедура трансформације права коришћења у право својине сувише је дуготрајна. Очекујем да правилник који то регулише буде избалансиран. Он мора да предвиди све могуће граничне случајеве, а биће их много – каже Николић.

Ретроактивна наплата земљишта за оне који желе да му мењају намену, према његовом мишљењу, није у реду.

– Већина приватизација била је мотивисана жељом инвеститора да искористе земљиште, а не да ревитализују пословање. Да су та предузећа понуђена на продају под условима који се данас намећу, она би и даље била у државном власништву. Мислим да инвеститори не треба да испаштају због тога што је неко проценио да су та предузећа у претходном периоду продавана за мали новац – наводи Николић и додаје да уколико се строго примени закон и тржишна вредност земљишта, градња на великим површинама у Београду никоме се неће исплатити.

Недељко Малиновић такође сматра да ће то отерати инвеститоре, уз напомену да ипак треба сачекати усвајање уредбе која ће регулисати пренос права коришћења у право својине.

Мада, према његовом мишљењу, уредбе и правилници уопште нису били потребни, јер је закон доста изричит и само га треба доследно примењивати. Он упозорава на опасност да неке локалне самоуправе примењују само закон, друге правилнике, што је опет плодно тле за корупцију.

Маријана Авакумовић

-----------------------------------------------------------

Цене закупа пословног простора рекордно ниске

Цене изнајмљивања пословног простора у Београду крајем 2009. пале су на рекордно ниски ниво од 14 евра по квадратном метру за простор А класе, објавила је консултантска кућа за некретнине Колијерс.

Према истраживању Колијерса у Србији, цене закупа пословног простора су на најнижем нивоу од почетка праћења тржишта у Београду 2000. године због економске кризе. Просечне тражене закупнине за нови пословни простор у Београду су од 15,5 евра по квадратном метру месечно за А класу и од 12,5 евра за Б класу, а нето ренте су од 14 евра за А класу и од 11 евра за Б класу месечно.

Укупна количина пословног простора у Београду класе А и Б тренутно износи 732.000 квадратних метара, од чега се 73 одсто налази у централној пословној зони, која обухвата центар Београда и Нови Београд.

Бета

----------------------------------------------------------------

Дулић: Бранићемо закон

Две уредбе, о финансирању пројеката градње јефтиних станова и конверзији права коришћења у право приватне својине, наћи ће се данас пред министрима Владе Србије, а њихово усвајање требало би да покрене домаћу грађевинску индустрију, најавио је јуче Оливер Дулић, министар животне средине и просторног планирања, обилазећи градилиште у земунском насељу Камендин на коме се зидају социјални станови.

– Од данас фактички почиње конкурс за банке које ће кредитно да подрже и пројектно финансирају изградњу 10.000 јефтиних станова у целој Србији од чега је у плану да се ове године започне градња између 5.000 и 6.000 станова у Београду. Та акција је начин да се пробуди грађевинска индустрија и очекујемо да ћемо само у овој години у њу улити око 400 милиона евра. Надам се да ћемо у сарадњи са градовима успети да дефинишемо убрзану процедуру за издавање дозвола за објекте који ће се зидати према овом моделу – објаснио је Дулић.

Говорећи о новом закону о планирању и изградњи, Дулић је нагласио да се „неће одустати од његове примене без обзира на све нападе који долазе од оних који су мислили да ће јефтино да дођу до грађевинског земљишта”.

Уредба о конверзији права коришћења у право својине предвиђа да сви који су приватизацијом покуповали фабрике које се налазе на вредном земљишту, да би зидали објекте друге намене, мораће да доплате разлику до процењене тржишне вредности локације.

– Они ће морати да то плате и нека не покушавају да сруше овај закон јер ћемо ми стати у његову одбрану. Закон је праведан, убрзаће процедуру издавања дозвола и омогућиће свима који желе да граде по правилима игре да то учине на најбољи начин – истакао је Дулић.

Д. М.