Ekonomski stručnjaci okupljeni oko biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), Fond za razvoj ekonomske nauke i USAID zajednički rade na izradi strateškog plana za ekonomski razvoj Srbije od 2011. do 2020. godine. Kreatori ovog dokumenta juče su se, iza očiju javnosti, sastali u zgradi Narodne banke Srbije na okruglom stolu pod nazivom „Postkrizni razvojni model Srbije do 2020. godine”.

Interesantno je da se ova strategija, i kada je reč o autorima, ali i vremenskoj oročenosti, u potpunosti poklapa sa planom dugoročnog oporavka koji je još pre nekoliko meseci najavio predsednik Boris Tadić. A zašto je taj oporavak „strogo poverljiv” nedavno je, nezvanično, objašnjavao jedan od autora.

– Moguće je da u tom desetogodišnjem periodu ekonomski rast bude pet do šest odsto godišnje. Međutim, to je nemoguće sa starom razvojnom strategijom. Radeći na postkriznom razvojnom modelu procenili smo da je moguće da se Srbija vrati starim stopama rasta. Ali ono što sreću kvari jesu nepopularni i politički bolni uslovi koji su neophodni da bi se to ostvarilo. Siguran sam da drugačije ne može i da će politička elita morati da napravi „salto mortale” – kazao je nedavno jedan od autora strategije.

I ekonomska struka i vlast i opozicija saglasni su u jednom: stari model razvoja se istrošio i sada moramo više da investiramo, a ne da trošimo, da se okrenemo izvozu a ne uvozu, da završimo restrukturisanje privrede i okrenemo se prerađivačkoj industriji i poljoprivredi. Javna potrošnja mora da bude manja, a javne investicije veće.

Prema informacijama do kojih je došla „Politika” sastanak u zgradi Narodne banke Srbije bio je prvi radni Okrugli sto, a neki od učesnika tvrde da rad na antikriznom dokumentu nema nikakve veze sa planom dugoročnog oporavka predsednika Tadića.

Ovaj dokument, kako tvrde autori, biće predstavljen u septembru i naišao je na veoma pozitivnu reakciju premijera Mirka Cvetkovića. Antikrizni program nudi predloge po sektorima privrede, a u delu poreske reforme u potpunosti prati ideju ministarke finansija Diane Dragutinović da se porezima optereti tražnja, a rasterete zarade.

O ovom planu nedavno je za „Politiku” govorio i Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera Mirka Cvetkovića, komentarišući antikrizne predloge koje su izvršnoj vlasti uputili Savez ekonomista Srbije, klub „Privrednik” i Udruženje korporativnih direktora.

– Važno je da se vodi socijalni dijalog oko budućeg razvojnog modela zemlje orijentisanog na izvoz, revitalizaciju industrije, aktivnu primenu znanja i porast konkurentnosti. Evropska unija i sve njene članice prave planove razvoja sa osnovnim ciljevima i prioritetima do 2020. godine. Srbija, pre svega, zbog sebe, ali i zbog evropske budućnosti, mora što pre da promoviše sopstveni plan, uvažavajući svoje prednosti, specifičnosti i ograničenja. Onda to više nije vladin program, već državni projekat od najvećeg značaja – kazao je tada Bajec.

A. N.