Нови Сад –  Циљ аграра Србије је да садашњи суфицит у размени пољопривредних производа са иностранством који је сада 600 милиона долара годишње и даље  повећамо. Из тог разлога су нам потребне нове стране инвестиције у Србији и зато делегацијама које су присутне на овој сајамској манифестацији желимо да укажемо на респектабилне вредности које имамо у производњи хране – рекао је јуче републички министар пољопривреде др Саша Драгин у разговору са министрима и другим највишим званичницима у овом ресору из Аустрије, Белорусије, Бугарске, Црне Горе, Чешке, Холандије, Хрватске, Кине, Мађарске, Македоније, Португалије, Републике Српске, Румуније, Словачке, Словеније и Украјине. Они предводе своје привреднике на 76. међународном пољопривредном сајму у Новом Саду који је почео јуче и окупља 1.600 излагача из наше и још 30 земаља са свих континената, осим Аустралије.

Министарство пољопривреде Србије потписало је јуче на Новосадском сајму меморандуме о разумевању са министарствима пољопривреде Румуније и Португалије.

Министар Драгин изјавио је да је потписивање ових докумената веома важно, јер је Србија са Португалијом и Румунијом договорила реализацију заједничких програма, такозваних „твининг пројеката”.

Према његовим речима, пројекат са Румунијом биће реализован у области фитосанитарне инспекције и ветерине, док ће са португалским министарством бити остварен у областима наводњавања и производње вина. „Ово је добра основа за развој пољопривредне сарадње са овим земљама”, рекао је Драгин и додао да је Европа и те како заинтересована за пољопривредне производе из Србије, али да је обавеза наше државе да за то испунимо неопходне критеријуме. Према процени стручњака из Министарства пољопривреде, вредност сваког појединачног пројеката износиће најмање две милијарде евра и већим делом ће бити финансирани из фондова Европске уније.

Драгин је, у разговору са министром пољопривреде Словеније Миланом Погачником изјавио да ће Србија и Словенија конкурисати код фондова Европске уније на заједничком програму у области безбедности хране.

Овај „твининг пројекат“ са Словенијом помоћи ће Србији у процесу усаглашавања законске регулативе у области безбедности хране и добијању статуса посматрача у Европској асоцијацији за безбедност хране.

С. Живковић

---------------------------------------------------

Ратари са зебњом очекују жетву пшенице

Пољопривредници страхују да откупна цена хлебног жита која је пала на испод 10 динара за килограм неће покрити ни трошкове производње

Кула – Како се ближи почетак жетве, пољопривредници у Бачкој све више страхују да од овогодишњег рода неће моћи да покрију ни основне трошкове производње, а камоли да ће им преостати макар и минимална зарада. Цена хлебног жита на берзи пала је испод десет динара за килограм, залихе су огромне, а потражња је потпуно стала. Прогнозе су да ће, уколико у међувремену држава не буде интервенисала на тржишту, откупна цена жита у данима косидбе бити кудикамо нижа него прошлог лета.

Уз то, како истичу у „Агрозаводу”, који прати целокупну пољопривредну производњу у атарима општина Кула, Врбас, Србобран и Бечеј, сушни период током марта и априла сигурно ће узети свој данак. Зато се на око 40.000 хектара ораница, колико је на овом подручју јесенас засејано пшеницом, очекују приноси испод просека.

– Усеви се, зависно од времена у којем је прошле јесени обављена сетва, тренутно налазе у различитим фазама развоја. На парцелама где је примењена пуна агротехника, може се рачунати на солидне приносе, али генерално пшеница овог пролећа не изгледа онолико добро као прошле године у ово време – оцењује агроном Мирослав Боројевић.

Ни Драган Сатарић, генерални директор ПИК „Бечеј”, не очекује берићет од предстојеће жетве и изражава бојазан да ће произвођачи веома лоше проћи због стихије која већ дуже времена прати стање у домаћем аграру. Највише, каже, забрињава ситуација на тржишту због великих залиха лањског рода, којих би, наглашава, требало да се реши пре почетка жетве, а једно од решења могло би да буде и да држава пољопривредницима обезбеди извозне субвенције.

Најновија рачуница овдашњих ратара казује да су, уз тренутне цене пшенице и репроматеријала за сетву, на губитку у просеку за 300 евра по сваком засејаном хектару, под условом да су максимално користили све агротехничке мере. Отуда су многи, да би смањили сетвене трошкове, јесенас били принуђени да штеде на минералном ђубриву и хемијским заштитним средствима, што ће се неминовно одразити и на приносе, али и на квалитет пшеничног зрна.

– За сејање и обраду хектара пшенице, са трошковима комбајнирања, потребно је око 65.000 динара, да би се остварило осам тона квалитетног рода и позитивно пословало. То је, међутим, готово немогуће постићи, будући да је откупна цена увек, као по правилу, понижавајуће ниска – наводи Мита Белић, земљорадник из Србобрана, који сматра да би реална цена пшенице овогодишњег рода требало да буде најмање 14,50 динара.

Ни подаци „Жита Србије”, пословног удружења које обједињује произвођаче пшенице у држави, не уливају наду паорима да ће се овајдити од предстојеће жетве. Јер, како се чуло на недавном скупу пољопривредних стручњака у Бечеју, посвећеном улози и значају великих пољопривредних газдинстава у производњи хране, уз очекивани овогодишњи род од 2,2 милиона тона, Србија ће имати између 500.000 и 700.000 тона тржног вишка пшенице. Толике залихе, упозорено је, а поготово у условима актуелне светске економске кризе, само могу допринети даљим потресима на ионако трусном домаћем аграрном тржишту.

П. Копривица

------------------------------------------------------------

Комбајни и трактори – старо за ново

Нови Сад – На 76. међународном пољопривредном сајму, који је јуче почео у Новом Саду и траје до 16. маја, упркос кризи у којој се налазе и произвођачи и потрошачи у области аграра, ипак, нису изостале повољне понуде робе каквих до сада није било на нашем тржишту.

Пољопривредници су највише заинтересовани за понуду компаније „Рес трејд“, заступника највећег светског произвођача пољопривредне механизације „Џон Дир“, која је управо најавила да ће у оквиру акције „Озеленимо Србију“на свом сајамском простору понудити ратарима нове комбајне и тракторе по принципу старо за ново.

Представници овог излагача на сајму рекли су нам да су спремни да од сељака преузму све типове и моделе трактора и комбајна, а једини услов је да буду комплетни, то јест да имају све делове.

Комбајни ће бити вредновани по 7.000 евра, а трактори 2.500 евра, што значи да ће за толико пољопривредници платити мање нову механизацију коју су одлучили да купе за своја газдинства. У „Рес трејду“ се надају да ће ова одлука наићи на подршку финансијских кућа и организација које окупљају задругаре и фармере, не искључујући могућност да се део механизације замени и за пољопривредне производе, посебно пшеницу и кукуруз.

С. Ж.