Привремено обустављање тендера за северни крак Коридора 10 и одлука Комисије да позове понуђаче да исправе недостатке у већ датој понуди навела је и учеснике на тендеру и консултанте да посумњају у исправност оваквих намера. Неки чак спочитавају да се фаворизује домаћи конзорцијум, док консултанти за страна улагања не виде у томе ништа лоше. По њима тиме што се не иде на нови јавни позив добија се на времену, и то нарочито ако се ради о мањим пропустима.

У мешовитом српско-хрватском конзорцијуму Хидроелектро-Војпут негирају да код њих постоји проблем са банкарском гаранцијом, што је тендерска комисија навела као недостатак, јер се тражила потврда банке регистроване у Србији.

– Нашу гаранцију је издала Привредна банка Загреб која је део Интеза групе а она послује и на нашем простору. Зато не видимо шта је спорно – каже Душко Дражић, директор „Војпута” и сматра да је то довољaн аргумент да оборе евентуални договор са другим понуђачем. По њему, обустава тендера је неоправдана.

Иначе, главни конкурент овом понуђачу је домаћи конзорцијум на челу са ПЗП „Београд”, који је понудио најбољу цену (8,5 милијарди динара) и најкраћи рок изградње (девет месеци). Замерено му је, међутим, што је вредност радова везао за раст цена на мало, упркос томе што је тендером прописана фиксна цена.

Дејан Ковачевић, председник Тендерске комисије, објашњава да је у складу са законом о јавним набавкама одлучено да се иде на накнадно погађање зато што ниједна од три понуде није у потпуности задовољила услове тендера. Али ти пропусти, према његовим речима, нису били велики и јак разлог за поништавање тендера и расписивање новог. Он наглашава да кандидати неће моћи да нуде нове услове, већ да коригују своје понуде према препорукама Комисије.

То би значило да домаћи конзорцијум на челу са ПЗП „Београд” може да понуди само фиксну цену, да српско-хрватски конзорцијум постојећу гаранцију може да замени гаранцијом код банке регистроване у Србији, а да словеначко „Приморје” своју цену од 11,4 милијарде динара сведе на 10 милијарди, колико је предвиђено републичким буџетом за изградњу 110 километара полуаутопута од Суботице до Хоргоша.

Милан Ковачевећ, консултант за инвестиције, сматра да је одлука тендерске комисије коректна.

– То је исправно, ако већ сви учесници имају мање пропусте. Не верујем да се овако фаворизују домаћи путари и да се тражи длака у јајету осталим понуђачима. Да је поништен тендер, силно време би било изгубљено – наводи Ковачевић и не крије да би волео да домаћи конзорцијум победи будући да је понудио најнижу цену и најкраће рокове изградње.

По њему, тендерска процедура се не крши ако домаћи конзорцијум у директним преговорима понуди фиксну цену.

– Она би, ако се укалкулише инфлација, могла да порасте највише три до четири одсто у односу на првобитну, која је везана за раст цена на мало – истиче Ковачевић.

Што се тиче спорне банкарске гаранције, он каже да је тендерска комисија у праву. Услов је био да гаранцију пружи банка регистрована у Србији. Привредна банка из Загреба, каже, то није без обзира што је део Интеза групе.

С друге стране, консултант за инвестиције Махмуд Бушатлија се не слаже са одлуком Тендерске комисије. Он уверава да директна погодба никада није добра. Мана јој је нетранспарентност.

– Јавност у таквим ситуацијама не зна о чему се и како преговара. Она обично буде обавештена о крајњем исходу. Мени се такав поступак не свиђа – признаје Бушатлија.

Он сматра да је домаћи конзорцијум морао да буде елиминисан, јер је услов тендера био фиксна цена радова.

– Преговори са њима битно мењају тендерску процедуру. Шта то значи? Они су видели понуде других и сада ће да калкулишу с ценом – наводи Бушатлија.

Он такође проналази замерку у распису тендера у делу који се односи на банкарске гаранције. Неоправдано је, каже, не ограничити учешће страних фирми, а ограничити учешће страних банака.

–У случају „Хидроелектра”, банка из Загреба је дала гаранцију, а Интеза из Београда је потврдила, што је за наручиоца посла само квалитет више. Али и да није тако, то није велики пропуст – сматра он.

М. Авакумовић