Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић не мора да страхује да ће му цене хране, као што је то било прошле године, направити дармар с инфлацијом. И то упркос томе што је лето било сушно и зато што је баш суша показала да и даље на многим њивама штедимо на агротехници. Цене хране су на силазној путањи, али су још доста високе и потрошачи не би требало да се надају да ће ићи много надоле.

Према подацима који су стигли у Привредну комору Србије, овогодишњи род је сасвим пристојан, с просечним приносима. Милан Простран, секретар коморског удружења за аграр, каже да ће се можда на крају године исказати и минус физичког обима пољопривредне производње, али не у већем обиму. Можда, око један проценат. Подбачају је највише допринео нешто слабији род кукуруза, јер он у укупном бруто производу ове гране има значајнијег удела.

– Иако је евидентно да је било подбачаја у приносима, бруто вредност ове производње неће подбацити и вероватно ће бити на нивоу прошлогодишњих око 5,5 милијарди долара, а можда и више. У прошлој години цене пољопривредних производа расле су највише на крају године, тако да многи произвођачи од тога нису имали много користи и зато су ове године, према актуелним ценама, они боље прошли – каже Простран, додајући да ће фондови хране бити намирени и да се и ове године очекују добри извозни резултати.

Иначе, осмомесечни спољнотрговински биланс је за похвалу, јер је ова грана за осам месеци ове године у суфициту за милијарду долара.

По његовој оцени ценовни удар хране је ове године ипак нижи, јер је прошле године пшеница, на пример, коштала између 24 и 26 динара, а ове 18,99 динара по килограму. Кукурузу је цена достизала 24,25 динара, а сада кошта такође 18,19 динара по килограму.

Према подацима званичне статистике, у овој години је са 492.989 хектара пожњевено готово 2,1 милион тона пшенице, што је за 28,4 одсто више у односу на прошлу годину. Међутим, производња је за 18 одсто мања у односу на период од 1998. до 2010. године, а како истичу у ПКС, процењује се да ће остварени род пшенице са пренетим залихама из претходне године бити довољан за снабдевање домаћег становништва.

Са 1,25 милиона хектара требало би да буде убрано 6,23 милиона тона кукуруза, што је, упркос сетви на додатних 30.000 до 50.000 хектара, подбачај рода од чак 13 одсто. У односу на прошлу годину, очекује се већи род сунцокрета за 9,7 одсто, док ће род шећерне репе бити мањи за око 23 одсто. Од ових сировина добиће се 350.000–400.000 тона шећера и око 200.000 тона уља. Приноси соје су такође подбацили за око 23 одсто и очекује се род од 415.000 тона соје.

Према Пространовим речима, и већина воћара ће имати солидну зараду ове године, нарочито произвођачи трешања, кајсија, док су ценом незадовољнији били малинари, али и они који гаје шљиве. Иначе, посматрано у односу на прошлу годину, очекује се већи род јабука,и то за 29,2 одсто, и шљива за 49,6 одсто.