Nervozni Beograđani ruku prepunih starih računa i uplatnica za porez na imovinu pretrpali su prethodnih dana hodnike većine opštinskih odeljenja Uprave javnih prihoda Beograda. Gužve se ni na trenutak nisu smanjivale jer su se ljudi zadržavali u kancelarijama bezuspešno pokušavajući da shvate objašnjenja činovnika zašto su dobili opomene iako su, kako kažu, obavezu već platili, dok je pred vratima redove popunjavalo sve više podjednako zbunjenih pridošlica. Koliko god da su ih zajedno iščitavali i upoređivali, ni na jednoj opomeni nije bilo precizirano kako su navodni dugovi nastali.

– Piše samo da su mi obračunali ukupan dug do 1. novembra ove godine, ali ne kažu za šta sada treba da im platim kada sam već sve izmirila. Porez mi je bio oko 4.000 dinara i traže mi gotovo još toliko, više od 3.000 dinara. Još mi prete da će mi pleniti stvari iz kuće ako ne platim najkasnije 15 dana od dana dospeća rešenja. Traže novac, a neće da kažu za šta treba da im platim. Isto kao kada su nam slali desetogodišnje račune za Infostan koje smo bili izmirili do poslednje pare – uzrujano se jadala A. R. u novobeogradskom odeljenju Uprave javnih prihoda.

Grad od nje potražuje tek milioniti deo novca koji očekuje od 223.304 poreska obveznika kojima je Uprava javnih prihoda utvrdila da nisu izmirili obaveze po osnovu poreza na imovinu. Vladan Luković, direktor Uprave, nije juče bio dostupan za pojašnjenje svih nedoumica. Nezvanično, „Politici” je rečeno da su dugovi mogli da nastanu ne samo zato što građani godinama neredovno plaćaju poreze na kuću ili stan već je za uvećan račun dovoljno ako nisu na vreme platili samo jedan kvartal, jer im se i za to obračunava kamata.

To bi moglo da izgleda ovako. Rešenje o porezu na imovinu za tekuću godinu stiže uglavnom u drugoj polovini godine. Ako je dužan da plati 2.000 dinara za 2009. godinu na ime poreza za stan, a rešenje je dobio 30. juna, žitelj prestonice ima rok do 15. jula da izmiri obaveze za prva dva kvartala, februarski i majski. Treba da plati 1.000 dinara i, ako to ne učini do 15. jula, teći će mu kamata za ta dva kvartala. Za treći kvartal dužan je da plati 500 dinara do 15. avgusta i istu sumu 15. novembra za četvrti kvartal. Svako prekoračenje rokova povlači za sobom sve veće kamate svakog dana.

– Kamata se uvek prenosi u narednu godinu, na kraju godine se pripisuje glavnom dugu i ulazi u ukupnu svotu koju treba platiti. Prvo se namiruje kamata, potom stari i na kraju novi dug. Revnosni građani ne moraju o ovome ni da brinu – kaže „Politikin” izvor.

Na pitanje zbog čega se kamate zaračunavaju na kvartalne rate ako su one zamišljene kao olakšica građanima i zašto nije ostavljena mogućnost da neko plati bez kamate ceo iznos na kraju poreske godine ako mu tako više odgovara, rečeno nam je – „takav je zakon”. Mnogi koji ovih dana drežde u redovima voleli bi da zakon promene.

– Ceo iznos sam platila na kraju godine. Možda sam kasnila nekoliko dana, ali uplatila sam čim su mi stigle pare od penzije. Ne mogu uvek da plaćam čim dobijem račun, kada su mi džepovi ponekad prazni. Grozno je da mi sabiraju kamate za celu godinu ako platim na njenom kraju sa svega nekoliko dana kašnjenja – kaže V. A., penzionerka iz Novog Beograda.

U zvaničnom saopštenju Vladan Luković, direktor Uprave, rekao je da je ta ustanova preduzela sve mere kako bi obveznicima omogućila da što efikasnije ispune obaveze.
– Kako bi svi mogli da se jave u odeljenje na teritoriji opštine u kojoj im se nalazi nepokretnost, odlučili smo da produžimo radno vreme do 20 časova radnim danima, kao i da poreske obveznike podelimo u četiri kategorije, u zavisnosti od visine duga, kako bismo im na taj način izašli u susret i sprečili višesatno čekanje u redovima – rekao je Luković.
Sva opštinska odeljenja Uprave javnih prihoda od danas će raditi produženo, radnim danima od 8 do 20 časova i od 8 do 15 sati subotom i nedeljom.

D. M. – V. V.