Усвајањем новог предлога Закона о пензијском и инвалидском осигурању који је добио зелено светло владе, Србија је практично испунила један од два услова неопходних да јој Међународни монетарни фонд одобри четврту ревизија стенбај аранжмана вредног 380 милиона евра. Тиме што је влада усвојила нови нацрт закона радна група која је радила на реформи ПИО завршила је свој део посла у делу измена закона, потврдила је јуче за „Политику” Радина Тодовић, председник ове Радне групе.

Упитана да ли је закон пре владе претрпео неке веће измене, или је прослеђен онако како је договорено с ММФ-ом, Тодовић каже да је било неких мањих техничких измена, али да је суштина остала иста.

Претходно је са ММФ-ом договорено да се за радна места и послове на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем (као што су рудари, балерине, кесонци и слично) услови не мењају. То значи да остају одредбе као и у важећем Закону о ПИО – да се сваких 12 месеци проведених на таквим радним местима рачуна као 18 месеци.

Задржана је погодност да се старосна граница може снижавати највише до 50. година живота, с тим што се не условљава да су на тим радним местима ефективно радили најмање две трећине радног стажа, што је био првобитан предлог.

Када је реч о индексацији пензија, председница Радне групе каже, да ће се оне од априла 2011. године усклађивати с кретањем потрошачких цена у претходних шест месеци и додатно са половином раста бруто домаћег производа у односу на претходну годину. Оваква формула за априлско усклађивање важи за 2011. и 2012. годину.

Од 1. априла 2013. године остаје да важи кретање потрошачких цена, али се мења проценат раста бруто домаћег производа, тако да се примењује проценат раста БДП изнад четири одсто.

Сваког 1. октобра формула ће у свим годинама бити иста, односно пензије ће се ускладити са кретањем потрошачких цена у претходних пола године. На овај начин ће се усклађивати и зараде у јавном сектору, тако да како буду расле или падале зараде у јавном сектору тако ће се кретати и пензије, појашњава Тодовић.

Од тренутка када почне да се примењује нови закон, мушкарци стичу право на старосну пензију с напуњених 65 година, а жене с 60 година старости и најмање 15 година стажа осигурања. Овај услов за остваривање права на старосну пензију није мењан.

Промењен је, међутим, услов који се односи на стаж осигурања за жене и старосну границу и за жене и мушкарце када се право на пензију остварује према стажу. Према постојећем закону слабији пол у мировину иде с 35 година стажа и 53 година живота, а мушкарци са 40 година стажа и најмање 53 године живота.

Предлогом закона од 2011. године постепено се подиже стаж осигурања за жене за четири месеца, док стаж за мушкарце остаје 40 година. По истом принципу, за четири месеца годишње подижу се и потребне године живота за оба пола.

Постепеним померањем стажа и година живота 2022. године у пензију се може отићи и нешто раније и то мушкарци с 40 година стажа и 38 за жене и најмање 58 година старости.

Удовице ће убудуће право на пензију свог мужа стицати с навршених 53 година, уместо досадашњих 50 година, с тим што ће и ове промене ићи постепено од 2012. године док се 2017. године не стигне до предвиђеног лимита од 53 године, за удовце се ова граница помера с 55 на 58 година по истом принципу.

На питање како ће бити решено питање пензионисања оних који су проглашени технолошким вишком и сада су на бироу рада, Тодовић каже, да ће се на њих примењивати закон који је снази у тренутку када поднесу захтев за пензионисање.

Славица Савић, секретар већа Савеза самосталних синдиката Србије, чији је представник учествовао у изради новог закона каже да њихове сугестије за изменом закона нису прихваћене те да нови предлог овакав какав је прошао Владу не би требало да буде усвојен, због чега је Синдикат већ упутио писмо премијеру Србије.

Основне замерке односе на формулу за усклађивање пензија и општег бода. Синдикат тражи да се вредност општег бода усклађује два пута годишње са кретањем зараде у претходном шестомесечном периоду, као и да се пензије усклађују с кретањем трошкова живота и просечне зараде запослених у претходних шест месеци и то 50 одсто с растом трошкова живота и 50 процента с растом зарада, по такозваној швајцарској формули, каже Савић.

– Просечна пензија код осигураника фонда ПИО не може бити нижа од 60 одсто просечне зараде у Републици без пореза и доприноса, а у случају да се то деси, пензије мора да се ванредно усклађују, каже она.

Затражено је и да се преусклађује најнижи износ пензије два пута годишње уколико тај износ буде нижи од 25 одсто просечне зараде без пореза и доприноса у Републици.

Савез самосталних синдиката Србије против је постепеног подизања старосне границе за жене са 35 на 38 година, јер је предложено повећање старосне границе за пун стаж с 53 на 58 година.

Када је реч о бенефицираном радном стажу који се односи на рударе сугерисано је да они могу да буду пензионисани с навршених четрдесет година радног стажа (као што је то случај у Словенији), јер уколико је запослени започео бенефицирани радни стаж са 53 године старости имао би 49,5 година стажа.

Синдикат је и против смањивања додатног стажа за жене са 15 на шест одсто, постепено до 2019. године.

Када је реч о запосленима који су проглашени технолошким вишком обавеза предлагача закона је да их заштите новим актом што није учињено, те сматрамо и да би у прелазним одредбама новог закона обавезно требало да се нађе члан који се односи на услове за остваривање права на старосну пензију оних који су проглашени технолошким вишком.

Наиме, недопустиво је, каже Савић, да се људи којима је остало две године до пензионисања по садашњем закону нађу од наредне године пред новим проблемом, будући да због померања старосне границе за одлазак у пензију, како предвиђа нови закон, неће моћи да се пензионишу. Па је питање шта ће бити с њима.

Савић истиче да су сугестије упућене свим гранским синдикатима и да се очекује да 29. јуна на седници буде донет и коначан закључак како спречити изгласавање оваквог закона, уколико ове измене не буду унете у коначан предлог.

Јасна Петровић