Ekonomija
Sve manji stočni fond ugrožava proizvodnju mesa
BEOGRAD – Proizvodnja mesa u Srbiji je oko 450.000 tona godišnje i biće dobro ako 2012. ostane bar na tom nivou, izjavio je za Tanjug savetnik u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović.
Proizvodnja mesa nije povećana kao ni broj grla stoke koja se kolje u klanicama jer je letnji period, pa se ta životna namirnica slabije koristi u ishrani, dok je i ponuda žive stoke dosta manja, rekao je Budimović.
Taj stručnjak je upozorio da je ponuda žive stoke smanjena jer se kolju mlađe kategorije junadi i svinja zbog opredeljenja farmera da se ne upuštaju u biznis tova junadi i tovljenika zbog velike neizvesnosti sa nabavkom i cenom koncentrovane i kabaste hrane.
Cena hrane za životinje koja raste u protekla tri-četiri meseca ne može odmah da utiče na stočni fond, koji je u proteklih 10 godina u opadanju oko tri odsto godišnje, rekao je Budimović i objasnio da će poskupljenje hrane za životinje samo dodatno doprineti da broj grla stoke u narednoj godini bude još manji.
„Uništeni stočni fond se neće i ne može brzo oporaviti, a neminovan je i dalji pad broja grla”, upozorio je Budimović, podsećajući da je Srbija 2000. godine imala 4,66 miliona svinja svih kategorija, a sada 3,2 miliona.
Budimović smatra da treba napraviti bilans hrane za životinje i kukuruza koji oko 70 procenata učestvuje u koncentrovanoj hrani za životinje. Kukuruz je najviše šuša pogodila i procene su da je rod desetkovan 50 i 70 procenata.
Govoreći o cenama mesa i mesnih prerađevina, on je rekao da su prognoze da će imati blagi rast, ali da treba izvesti računicu koliko košta tov, a koliko otkup.
„Mnoge klanice imaju i primarnu proizvodnju u stočarstvu i proizvodnji hrane pa otuda i velika raznolikost u ceni mesa u trgovačkim lancima. Treba postaviti i pitanje da li je samo uzrok viših cena hrana za životinje ili i energenti, transport, ambalaža”, naveo je Budimović.
On je dodao da je ovo prilika da se svi učesnici u lancu proizvodnje mesa sinhronizovano dogovore oko pomenutih činjenica.
Proizvođači i prerađivači mesa ranije su rekli Tanjugu da će povećanje cena stočne hrane, koje će dodatno „podgrejati” i suša, neminovno prouzrokovati poskupljenje mesa u Srbiji najmanje 20 procenata, iako je već u junu poskupelo blizu 30 procenata.
Oni ističu da bi cena žive mere tovljenika trebalo da bude povećana sa sadašnjih 190 do 200 dinara na 250 dinara za kilogram, jer je bez te cene veoma teško zasnovati novu proizvodnju ali i da bi određenim merama trebalo podstaći proizvođače.
Trenutno se u Srbiji troši oko 42 kg mesa svih vrsta, po glavi stanovnika, što je daleko ispod evropskog proseka.
Prema podacima PKS, potrošnja mesa u Srbiji po stanovniku lane je bila četiri kilograma junetine, 5,4 kilograma ribe, 17,3 kilograma svinjetine i 17,2 kilograma živinskog mesa.
Očekuje se rast potrošnje niže vrednih, jeftinijih, kategorija mesa kao i piletine.
Poslednji komentari
Kada gradjani poizvode sopstvenu hranu,na malim parcelama ili imanjima,korist za drustvo je visestruka1ta hrana je zdravijaGaji se ekstenzivnoManje se upotrebljava hemijaDakle korisnici i svi koji od njih dobijaju/kupuju jedu nezagadj hranu2ljudi produktivno koriste svoje slobod vreme,rekreiraju seBolje u bastici nego u kafani(ili ispred TV-omijene srpske zabave)3ovakvi gradjani manje vrse pritisak na drzavu da im povecava plateNe znaci da je pozitivno raditi za platu koja je salaAli u situaciji bankrota drzave-ovo je ipak boljeStedi socijane nemire i daje drzavi vremena da se"sredi"4mladi ljudi od detinjstva imaju kontakt sa prirodom,sa poljopivredom,To ce im koristiti kasnije u zivotuPoljoprivreda je jedno vazno i korisno zanimanje,a ne da pored zemlje i motike budu gladni4koriscenje raznih kucnih otpadaka za djubrenje ili ishranu domac zivotinja,koriscenje djubriva5stednja energije i proizvodnja sopstvene,iz bijnih otpadaka ii tzv obnovjivih ivora,proizv metana i njegovo koiscenje
@ John Little, izvinite ali Vi dajete najgori moguc savet. Afrika je nekada proizvodila veliek kolicine zitarica, stoke,peradi,pamuka. Danas je sve to proslost. Posle nekoliko susnih godina je Afrika dobila veliku pomoc u hrani. Naravno da ta hrana nije besplatno podelenja kako je to bilo predvidjeno nego je na volseban nacin stigla na trznice gde se prodavala. Sada jedno domace pile u keniji kosta oko 6-8 $, uvozno samo oko 3-5 $. Slicno je i sa govedinom, vecina proizvodjaca mesa je propala, ko ima para kupuje uvozno meso. Isto se desilo sa zitaricama i pamukom. I Vi to savetujete Srbiji ?
Uvek je isti problem, sve dok Srbija ne uvede razuman i pravedan poreski sistem nece nista biti ni od poljoprivrede ni od industrije, ni od saobracaja, ni od zanata. Poreskim zakonom se regulise prihod i rashod. Koliko sam saznao danas se u Srbiji rashodi takoreci ne regulisu. Ako je mala Knezevina izvozila meso u Jevropu, bez znanja o modernom stocarstvu koje je u Evropi vec postojalo, moze.
ZaJLittle:Sve zemlje Bl istoka imaju stocarstvo/zivinarstvo koje je razvijeno,stimulisano i razvijenoOvo cak i u zemjama gde se skoro sva stocna hrana i hrana za zivinu uvozi(iz Poljske,npr,za razliku od nas,gde bi stocna hrana morala da se proizvodi kod nas)Vecina ovih zemalja zadovoljava svoje potrebeNajvise uvozi i najboje cene daje SArabija(razumljivo)Pogotovo kada je u pitanju stoka koja se ritualno kolje(meso se hladi i poklanja sirotinji sirom regiona)Domace meso,uglavnom ovcije je skupje jer ljudi preferiraju meso sa vise masti(a autralijske ovce,bugarske i sl nisu toliko masneTakodje ljudi sumnjaju da je meso iz uvoza "odlezalo"par decenija u frizideruZato se uglavnom brodovima dovozi ziva stoka iz Australije,koja se na licu mesta kolje i obradjujeRazlika imedju svezeg mesa i zamrznutog je velika,skoro 3 putaZivinsko meso domace proizvodnje je vrlo kvalitetno,a cena je ista kao u Srbiji(nazaost!)Iako su ovde plate bar 3-4 puta vise,a u priv sektoru do10puta.
