Копаоник – У наредних пет година Србија би могла да се суочи са несташицом енергије, упозорио је јуче Лу Брефор, шеф канцеларије Светске банке у Србији. Управо овај страх све чешће у многим анкетама инвеститори наводе као проблем за бржи економски раст и то заиста представља бригу за будућност, казао је званичник ове међународне финансијске институције која се широм света бави развојном политиком.

– Средњорочне прогнозе показују да уколико се не изграде значајни нови капацитети, потрошња електричне енергије премашиће производне капацитете негде између 2015. и 2017. године, а Србија ће можда морати све више да се ослања на увоз. Ова пројекција сигурно не улива сигурност – упозорио је Брефор.

Према његовим речима, ништа више разлога за оптимизам не даје ни када се погледа година изградње енергетских постројења у Србији. Брефор је подсетио да је више од половине производних капацитета старије од 30 година. Свега пет одсто постројења „млађе” је од две деценије.

– Због тога ће Србија морати много да улаже у енергетику и то у висини од око четири одсто бруто домаћег производа до 2020. године, а држава очигледно неће моћи да финансира те инвестиције – проценио је Брефор.

Он је навео неколико примера на који начин могу да се постигну знатне уштеде које мало коштају. Рачуница првог човека Светске банке у Србији показује да би се заменом само једне обичне сијалице од 75 вати штедљивом сијалицом од 20 вати, уштедело довољно новца за термоелектрану укупне снаге 500 мегавата.

Иначе, Брефор је јуче најавио да експерти Светске банке тренутно пишу Економски меморандум за Србију који ће за шест месеци представити овдашњим државним званичницима, стручњацима, али и привредницима.

– Многа решења или опције ће, без сумње, имати политичку цену. Али, шта је лидерство ако не уметност претварања тешког у могуће – подсетио је Брефор економске теоретичаре, практичаре и креаторе привредне политике.

Према његовим речима, важно је то што Србија зна где иде, односно има визију будућности. Први циљ је усмереност наше земље ка Европској унији, а други ослонац на новом моделу раста заснованом на извозу. Међутим, питање је како тамо стићи, додаје. Зато ће експерти Светске банке понудити нека од конкретних решења, али и упозорити које су то кључне препреке за нови модел раста. Он је оценио да је српска пољопривреда, без обзира на добро земљиште и стратешку предност и у ситуацији кад су цене хране на светском тржишту расле – озбиљно подбацила. У периоду од 2002. до 2010. године овај сектор је бележио раст од свега 0,6 одсто годишње. Уочио је и да је приватни сектор тешко пролазио кроз транзицију, као и да две трећине укупног броја запослених са универзитетском дипломом ради у државном сектору. Према речима Владимира Чупића, председника Извршног одбора Хипо банке, одговор на то питање је врло једноставан: плате су у јавном сектору знатно веће него у приватном, а радно место је много сигурније.

Богдан Лисоволик, шеф канцеларије Међународног монетарног фонда у Београду, зато сматра да би јавна предузећа морала да се деполитизују. Односно да се у њима спроведе процес реструктурирања, али и да професионалци управљају овим фирмама.

– Приметио сам да овде као да постоји неки страх од приватног сектора. Привреда мора да се развија – навео је Лисоволик.

Признао је да га је велики раст незапослености у Србији у време кризе изненадио. Верује да би отварање нових радних места допринело ако би радно законодавство било флексибилније. Док год су трошкови отпремнина и за искусније и старије раднике толико велики, послодавци ће опрезније запошљавати јер је отпуштање, односно евентуални погрешни избор скуп.

Према оцени првог човека ММФ-а, програм који је Србија имала са Фондом донео јој је много користи. Како каже, банке су захваљујући Бечком споразуму задржале исти ниво изложености капитала, односно повлачења новца матичних филијала. Такође, курс динара стимулативно је деловао на извознике што је минус у спољној трговини смањило на седам одсто. У закон о буџетском систему унета су и фискална правила којима се ограничава прекомерна потрошња и прекомерно задуживање државе.

– Међутим, и даље је остао проблем инфлације, незапослености, процес рационализације јавног сектора није завршен, али ни важне структурне реформе, попут пензионе – набрајао је Лисоволик.

Према оцени Бошка Живковића, председника Савета гувернера, прошле су „године дебелих крава” и Србија више неће моћи да се нада високим приливима капитала, као што је то био случај пре кризе. Павле Петровић, кандидат за члана Фискалног савета, уверен је да је добро што се влада законски обавезала да ће смањити јавну потрошњу.

– Смањивање дефицита и ребалансирање структуре потрошње довело би до значајног повећања државне штедње до 2015. године, када би она могла да порасте на четири одсто бруто домаћег производа. То би могло да има ефекат на раст инвестиција од 25 одсто – оценио је Петровић. Да без инвестиција из домаће штедње нема дугорочног успеха, казао је Душан Вујовић, водећи економиста Светске банке.

Аница Николић

---------------------------------------------------

Малерозни возни ред

Србија је у срцу Европе и има стратешки положај али да ли у довољној мери искоришћавате ову предност, питао је Лу Брефор, шеф канцеларије Светске банке. Уместо одговора, окупљеним учесницима форума изнео је пример да је просечна брзина возова у Србији око 34 километра на сат, а да је просечно кашњење 54 минута на 100 километара у теретном саобраћају.

– Ако сте извозник да ли бисте могли да се поуздате у железнички превоз за своје важне послове транспорта – питао је Брефор.

----------------------------------------------------

Контроверзно поскупљење струје

Да Бошко Живковић, председник Савета гувернера, добије на сто иницијативу о довођењу цена струје на економски ниво да ли би заборавио опседнутост инфлацијом, односно оно што је основни циљ НБС, питао је Драган Ђуричин, председник Савеза економиста.

– Радо бих потписао такву иницијативу, али не могу да занемарим проблем трошкова у Електропривреди Србије. Хајде да погледамо како се понашају регулаторна тела у свету која регулишу природне монополе и да нешто од њих научимо. Али, морам на ово питање да узвратим контрапитањем. Зашто се одједанпут, нагло уочи избора, појављују екстремни захтеви за поскупљењем. Можда због финансирања изборних кампања, будући да је власништво јавних предузећа у основи партијско – закључио је Живковић.

Али то што је цена струје у Србији 25 одсто од регионалне цене, довољно је фотогеничан податак да говори да је то стање неодрживо, реплицирао је Ђуричин, покушавајући да докаже да ЕПС нема средства за инвестиције.

– Иза контроле потрошачких цена, што је циљ централне банке, крије се нова опасност – колапс цена активе, додао је Ђуричин како то може да значи и поскупљење кредита привреди и грађанима.

Пре него што Народна банка Србије дефинише свој циљ, односно постави који ниво инфлације ће бранити, прво мора са владом да се договори колики ће бити раст регулисаних цена, подсетио је Бојан Марковић, вицегувернер.

– За ову годину цене које су под државном контролом кретаће се на нивоу од седам, плус минус два одсто. На основу тога договорен је циљ НБС. Како ће влада то искористити – на њима је избор, поручио је Марковић.

Љуба Маћић, председник Савета Агенције за енергетику, подсетио је учеснике да је безмало половина тржишта електричне енергије слободна и да велике компаније попут Ју-Ес-стила или цементара, уколико им ЕПС као снабдевач по цени не одговара, могу да струју купе од других добављача.