Тајне за народне паре

Било који уговор којим се троше паре пореских обвезника мора бити доступан јавности и нема никаквог оправдања да тај документ, у целости или делимично, буде цензурисан. Овако стручна јавност коментарише то што су у уговору са „Фијатом”, који је послат Савету за борбу против корупције, „зацрњени” анекси уговора.

И не само то. Стручњаци кажу да у домаћим прописима нема никаквог правног упоришта да се такви подаци прогласе за било какву тајну.

Небојша Ћирић, министар економије и регионалног развоја, јуче је изјавио да су анекси уговора са „Фијатом” пословна тајна, и то на захтев те италијанске компаније.

По њему, ради се о одређеним стварима техничке природе, које су „осетљиве” за реализацију пројекта „Фијата” и због тога не могу бити објављене.

Ради се о анексима који се односе на нови модел, на одређене ствари које треба да буду урађене у фабрици, машине, начин рада и, према мишљењу централе „Фијата” у Торину, то представља пословну тајну, објаснио је министар. –Уговор као такав, његов интегрални део, јаван је и налази се на интернету, а, са друге стране, оно што је затамњено од стране „Фијата” јесу анекси одређених уговора које они сматрају пословном тајном – навео је Ћирић.

Према његовим речима, ниједан податак који се тиче обавеза Србије у том пројекту, улагања у фабрику, подстицаја који се дају, улагања у инфраструктуру у кругу фабрике и у локалне путеве и аутопутеве, није никаква тајна.

– Сваком ко сматра да постоји нешто у уговору што треба погледати, и Савету за борбу против корупције и свима, могу да упутим позив да или код нас у министарству или негде у влади или у „Фијату” погледају тај уговор. Једноставно се ради о томе да су неке ствари осетљиве за реализацију пројекта и првенствено су техничке природе. Свима који треба и хоће да знају шта се налази у анексима врата су отворена – рекао је Ћирић. Министрова изјава у делу који се односи на то да се уговор са „Фијатом” налази на сајту Владе Србије тачна је, али не и у делу да у њему нема тајни. Наиме, ни ту нису доступни подаци који се односе на улагања, подстицаје или етапе пословања. Конкретно, у овим одредбама у делу који се односи на висину зајма и подстицаја стоји да тај део текста подлеже редакцији.

Бранко Павловић, консултант за приватизацију, каже да је „Фијат” могао да тражи да неке одредбе уговора буду означене као пословна тајна, али да потписник уговора није имао овлашћење да на то пристане, јер закон тако нешто не предвиђа. Само у специјалним случајевима, као код набавке војне опреме, на пример, има правног основа да уговор буде проглашен службеном тајном.

– Закон о приватизацији, а уговор с „Фијатом” јесте приватизација једног предузећа, не предвиђа законска овлашћења за потписника уговора да пристане да нешто буде пословна тајна. Треба владу питати по ком основу су склопили уговор у коме су одредбе тајне – каже Павловић.

По њему, суштина је да се влада хвали овом страном инвестицијом, али да бежи од расправљања о рачуници колико она кошта.

– Посао с „Фијатом” није споран, већ је питање колико улажемо ми, а колико Италијани. Ми смо преузели обавезу изградње аутопута од Крагујевца до Баточине, затим адекватну снабдевеност фабрике гасом, што би према потребама Крагујевца и саме фабрике значило да је потребан потпуно нови гасовод. Мора да се прави и нови водовод. Све од инфраструктуре је наш трошак и када се све то узме у обзир, улагање Србије је неупоредиво веће – каже Павловић додајући да тајност одговара обема странама. Нама, који на све „Фијатове” услове пристајемо, и „Фијату” који нас је „изуо од пара”, а с друге стране не жели негативан имиџ, већ углед онога који ће да запосли 2.500 радника.

Економиста Милан Ковачевић каже да одредбе уговора с „Фијатом” никако не би смеле да буду тајне, а када би биле доступне јавности вероватно би се показало да су неуставне, незаконите и да нису у корист пореских обвезника Србије.

– Ситуација је јасна. Држава је потписала уговор. Улагање државе финансира се из буџета, а буџет пуне порески обвезници који имају право да знају како се новац троши. Друга је ствар што се држава овом инвестицијом меша у чисто привредну активност и требало би проверити да ли је то у складу с Уставом. У овом случају се од друштвеног капитала једног предузећа, ког је било у „Застави”, прави нови државни капитал – каже Ковачевић.

По њему је спорно и то што је држава страним инвеститорима попут „Фијата” дала бесповратно 130 милиона евра за подстицаје запошљавања, јер је осталима могла да смањи порезе и тако сачува запосленост.

----------------------------------------------

Шабић: Министарство изиграло право тражиоца информације

Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић изјавио је јуче да је Министарство економије „изиграло право тражиоца информације” достављањем Савету за борбу против корупције потпуно затамњених анекса уговора Владе Србије и Фијата. „Министарство је било дужно да тражиоцу информације, у овом случају савету, објасни зашто неке информације, затамњене, сматра тајном још у првој фази поступка, а не тек у фази извршења налога повереника, јер овако заправо изиграва право тражиоца”, рекао је Шабић за агенцију Бета.