До краја лета у Србији би требало да почне да се плаћа такса на употребу пластичних кеса, најављују из Министарства животне средине, рударства и просторног планирања.

– Таксу ће плаћати они који их стављају на тржиште, без обзира на то да ли је реч о произвођачу, трговцу или увознику. Те таксе су, заправо, већ уведене, али се још не примењују. Износе 20.000 динара по тони пластичних кеса, 1.000 динара за тону кеса које садрже биоразградиве адитиве, док се ништа не плаћа за потпуно биоразградиве кесе. Примена још није почела зато што нам треба лабораторија која ће моћи да испита састав кесе и евентуалне адитиве у њима који би омогућили брже разграђивање у природи. Та лабораторија се сада оснива и примена ових такса требало би да почне до краја лета. Таква установа је неопходна, јер када неко каже да има 100 одсто биоразградиве кесе, то мора и да се провери и докаже – каже Александар Весић, помоћник министра.

Питање докле се у Србији стигло са ограничавањем коришћења пластичних кеса чија разградња траје неколико стотина година покренула је информација да Европска унија преиспитује могућност забране њихове употребе. То је, како преносе агенције, изјавио Јанез Поточник, европски комесар за животну средину.

Шта је алтернатива и да ли је трговци у Србији нуде потрошачима? Весић саветује да је најбоља замена вишекратна платнена торба.

– Према животној средини је, осим тога, „пријатељска” и папирна кеса, али ваља подсетити да се у њеној производњи сече дрво – каже он.

Највећи трговци однедавно су почели купцима да нуде платнене торбе, али потрошачима су и даље драже кесе. Разлог је једноставан – бесплатне су. Али, уколико најављене таксе буду довеле до тога да пластичне кесе у продавницама почну да се наплаћују, навике би могле да се измене. Међутим, оно што незванично признају сви трговци јесте то да нико не би да буде први који ће почети да наплаћује пластичне кесе, јер постоји велика вероватноћа да би конкуренција наставила да их даје бесплатно.

Биоразградиве кесе су пре две године увели у „Делта максију”, а од почетка маја у њиховим супермаркетима потрошачима нуде и платнене торбе, по цени од 69,90 динара.

– Према последњим истраживањима, становник Србије просечно дневно употреби чак седам пластичних кеса и надамо се да ће коришћење торби за куповину допринети мањој употреби пластичних кеса. Овакве и сличне иницијативе представљају начин да се послује успешно и са становишта добрих пословних резултата и са становишта одрживости – каже Милош Ристић, директор „Делта максија Србија”.

Одлуку о забрани коришћења пластичних кеса протекле године је донело Врање, али је примена те одлука одлагана. Статистика показује и да просечан становник Европске уније у току једне године употреби око 500 кеса. У Белгији и Ирској пластичне кесе се опорезују или наплаћују. У Италији су забрањене.

Стефан Деспотовић

-----------------------------------------------------------

Немац годишње употреби 60 кеса

Са 60 употребљених кеса у току једне године, Немац троши упола мање пластичних кеса од Аустралијанца, преносе агенције. Занимљиво је да се Савезна агенција за заштиту животне средине у Немачкој противи забрани употребе пластичних кеса и предлаже да се апелује на потрошаче да их замене платненим торбама, што у овој земљи, како показују наведени подаци, даје резултате.