Запослени који су проглашени технолошким вишком, а налазе се на бироу рада и добију извесну новчану надокнаду, требало би да се пензионишу по закону који је важио у часу када су проглашени вишковима, а не према новом пензијском закону који предвиђа стално померање старосне границе. Ту идеју изнео је јуче у разговору за „Политику” др Рајко Косановић, члан Радне групе за реформу пензијског и инвалидског система.

Управо ће то бити једна од тема данашње седнице већа Савета самосталних синдиката Србије, а Косановић додаје да закон овакав какав је не би смео да прође. Уколико се ово питање ургентно не реши, доводи се у питање судбина хиљада оних који су сада без посла.

– Изгубиће право на надокнаду с бироа, а због померања старосне границе неће моћи да се пензионишу, што значи да ће Србија добити још већи број социјално угрожених, што је недопустиво – каже Косановић.
Већ од јануара наредне године жене у пензију одлазе с 35,4 године радног стажа што значи да многе од њих које су на бироу и које би по постојећем закону стекле право на пензионисање то од Нове године не могу да остваре због нових прописа.

Упитан да ли се преко овог питања прећутно прешло како се од наредне године не би драстично повећао број пензионера, а договор с ММФ-ом је да се учешће пензија у бруто домаћем производу постепено смањује с 13 на 10 одсто, Косановић каже да пензионисање по старом закону за оне који су проглашени технолошким вишком неће у великој мери оптеретити буџет. У супротном може довести до још већег сиромаштва и социјалних немира.

Инсистираће се и да се у нови предлог закона, који је прошао владу, унесе и одредба према којој износ на чеку не сме да падне испод 60 одсто просечене зараде.

– Ако је већ обећавано да ће просечна пензија у просечној заради учествовати са 70 одсто, зашто би био проблем написати да принадлежности неће падати испод 60 одсто – пита Косановић и додаје да ће то на данашњој седници бити питање број један, без обзира на то што из Министарства рада стижу потврде да с новим усклађивањем пензија оне неће падати испод овог процента, те да је због тога сувишно тако нешто и наводити.

Примедбе на нови закон упућене су свим гранским синдикатима и постоји сагласност да се оне пошаљу на адресу 250 посланика у Скупштини како би пре изгласавања кроз амандмане биле унете у нови закон.

Синдикат инсистира и да се пензије усклађују по швајцарској формули, дакле 50 одсто с растом зарада и исто толико с растом трошкова живота, а не с растом зарада у јавом сектору. И то тако што би се од априла 2011. године усклађивале с кретањем потрошачких цена у претходних шест месеци и додатно са половином раста бруто домаћег производа у односу на претходну годину. Оваква формула за априлско усклађивање важи за 2011. и 2012. годину.

Од 1. априла 2013. године као критеријум остаје кретање потрошачких цена, али се мења проценат раста бруто домаћег производа, тако да се примењује проценат раста БДП изнад четири одсто, што је за синдикате неприхватљиво. Косановић истиче да ће се синдикати против тога борити правним и политичким средствима.

– Када кажем правним мислим да се ова питања реше амандманима у Скупштини. Политичким средствима значи да ћемо уколико буде било потребно организовати протесте, јер реформа ПИО мора да буде свеобухватна и дугорочна. Тако је обећавано када се у цео посао ушло – појашњава он.

Савез пензионера Војводине је од велике помоћи синдикатима пошто и они имају доста примедби на постојећи закон и желе да се то промени док не буде касно.

Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине, каже да је приоритет да се у закон унесе одредба према којој најниже пензије неће падати испод 25 одсто од зараде.

– Уколико би остало да најнижа пензија у заради не сме да падне испод предложених 20 одсто, с новим обрачуном плата то значи да би уместо садашњих 11.000 динара колико износи најнижа принадлежност она пала на 8.500 динара. Зато је неопходна ова додатна клаузула – категоричан је он.

Инсистира се и на томе да уколико се пензије већ усклађују с растом потрошачких цена у претходних шест месеци да се додатно усклађују с 50 одсто раста бруто домаћег производа, каже и додаје да морају бити заштићене и просечне пензије које не би смеле да падају испод 60 одсто просечне зараде.

С обзиром на то да се прешло на нови обрачун зарада, у овом часу је та доња граница учешћа просечних пензије у просеченој заради пала на 53 одсто.

Јасна Петровић