Дугови даљинских система грејања „Србијагасу”, од око осам милијарди динара, мораће да се реше или кредитним задужењем топлана код банака или наплатом текућих потраживања, која нису на завидном нивоу, каже за „Политику” Милован Лечић, председник Удружења топлана Србије.

Како ствари стоје, већина топлана је банкама послала захтев за кредитно задужење како би „Србијагасу” вратили стари дуг, будући да и ово јавно предузеће мора да плаћа гас руског „Гаспрому”. Пошто влада није „Србијагасу” одобрила комерцијално поскупљење гаса од око 30 процената, већ се нада одобрењу упола мањем, дуг од осам милијарди динара од топлана неће моћи да се наплати. „Србијагас” ће морати да потражи помоћ државе.

Лечић каже да проблем топлана не би постојао да је степен наплате бољи, али је ситуација на терену лоша. Додатни проблем топланама у овом часу прави и то што 1. септембра на наплату стиже друга транша потраживања за мазут, који су топлане добиле из робних резерви, а коју држави сада треба вратити. При том се враћа килограм за килограм мазута, а не у новцу, а килограм мазута тренутно с ПДВ-ом кошта око 50 динара, што је огроман новац за топлане.

Упитан код кога ће се наредне зиме снабдевати мазутом, с обзиром на то да НИС прошле године није топланама могао да изађе у сусрет и да даје мазут на одложено плаћање у недоглед. Поготово не онима који ни текућа потраживања нису могли да измире, Лечић каже, да ће о томе управа топлана данас одлучивати.

– Тржиште нафтних деривата је либерализовано, али мазут не може слободно да се увози, осим нискосумпорног, што значи да ће топлане поново бити упућене на НИС. Имајући у виду да је понуда НИС-а иста као и прошлогодишња, да ће мазут добити само оне топлане које могу уредно да га плаћају, питање је колико ће њих под тим условима моћи да закључи уговор с НИС-ом – каже Лечић.

Постоје и други снабдевачи мазутом, који имају нешто ниже цене, али они не могу да обезбеде 80.000 тона мазута колики је биланс топлана за наредну зиму. То једино може НИС, објашњава он.

На констатацију да би требало на велике количине да добију неки попуст, Лечић каже, да рабат иде на количине од 100 до 5.000 тона, али да те највеће количине могу да повуку само Београдске електране. Он подсећа да су посебни услови испоруке ако топлане плаћају НИС-у мазут авансно, али каже, да је симболичан број топлана које то могу да ураде, као и да је другачије уколико се роба плаћа 15 или месец дана пошто је испоручена. У сваком случају, упозорава, време када се мазут узимао на неограничено одложено плаћање, мора да се заборави. Откако је НИС приватизован његове нове газде инсистирају на редовном плаћању.