Пракса трговаца који потрошачима приликом рекламације или враћања робе траже личне податке, незаконита је, саопштио је јуче Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја.

Он сматра да је реч о недопуштеној обради података о личности и најавио да ће од Министарства финансија затражити да без одлагања измени подзаконски акт, односно образац који представља основ за такву обраду.

– Оштре реакције Покрета потрошача на „обавезу” грађана да приликом рекламације или враћања робе дају продавцима личне податке, укључујући и ЈМБГ, потпуно су оправдане. Постављање таквих захтева грађанима је не само неетично и неприхватљиво, како је оценио Покрет потрошача, него очигледно и незаконито – наводи се у саопштењу.

Шабић је изјавио и да Устав Србије у члану 42. јемчи заштиту података о личности и утврђује да се обрада података о личности уређује законом.

– Ниједним законом није предвиђена обавеза грађана да се приликом рекламације производа и услуга, односно враћања раније купљене робе легитимишу, односно да продавцима дају било какве личне податке, а поготово не веома комплексан податак какав је ЈМБГ. Таква „обавеза” није предвиђена. И да јесте, то не би било у складу са Уставом и Законом, ни Уредбом о увођењу фискалних каса. Та „обавеза” је уведена у систем једним најобичнијим обрасцем који носи ознаку НИ – Налог за исправку, а кога је, доносећи га на основу наведене уредбе Правилника о начину вршења исправке, прописао тадашњи министар финансија и економије, и прогласио за саставни део правилника – сматра Шабић.

Због тога је, како наводи, веома важно да Министарство финансија без одлагања садржину тог обрасца усклади са Уставним и законским решењима о заштити података о личности. Стога је при замени и рекламацији робе довољно да грађанин има фискални рачун, а Шабић закључује да је ситуација у којој се од њега захтева и да се легитимише очигледно проблематична и са становишта сврсисходности и са становишта етичности.

Трговци ову процедуру, како је наведено у медијима, правдају тиме што од њих ове податке захтевају инспекција и књиговођа, али купци брину да би њихови лични подаци могли бити злоупотребљени. И у удружењима за заштиту потрошача сматрају да је овакво понашање трговаца, у најмању руку, проблематично.

– Довољан доказ који потрошач мора да пружи приликом замене или рекламације робе су фискални рачун, слип-платне картице или чек. Закон о заштити потрошача овако нешто не предвиђа – сматра Петар Богосављевић из Покрета за заштиту потрошача.

Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије (НОПС), такође поручује да када било који трговац од купца приликом рекламације или замене робе затражи личне податке, он има пуно право да то одбије.

– Продавци то не смеју да раде, јер се онда поставља питање коме су ти подаци намењени. Важно је да знају да нема закона који их на то приморава – истиче Паповић.

С. Деспотовић

-----------------------------------------------------------

Шта каже правилник

У Центру потрошача Србије (ЦЕПС) наводе како је то дефинисао Правилник о садржини и начину евидентирања промета, издавањем фискалног рачуна, начину отклањања грешке у евидентирању промета преко фискалне касе и о садржини и вођењу књиге дневних извештаја ( СЛ. Гласник РС бр. 140/2004):

„У складу са чланом 8 поменутог Правилника, ако је појединачна вредност или укупна вредност купљених добара, која се враћају или рекламирају већа од 500 динара, у Образац НИ се обавезно уписују штампаним словима, име и презиме купца, његов ЈМБГ, а купац је дужан да се својеручно потпише. У овом случају, ако у Образац НИ није уписано име и презиме купца, његов ЈМБГ и својеручни потпис купца, Образац НИ је неважећи. За добра која се враћају или на други начин рекламирају, а чија је појединачна вредност или укупна вредност мања од 500 динара, подаци о купцу и његов својеручни потпис нису потребни.”

– То је оно што је написано у правилнику. Да ли је исправно или није, то не знам – каже Вера Вида, председница ЦЕПС-а.

-----------------------------------------------------------

Плаћаш картицом, дај личну карту

Права збрка настала је почетком ове године, када су у појединим трговинским ланцима купцима који су плаћали картицом, касирке почеле да траже и личну карту на увид. Потрошачи су се жалили нашој редакцији да их трговци легитимишу, али тада су у потрошачким организацијама оправдавали такве поступке трговаца.

– Тражењем личне карте трговац жели да заштити и себе и онога чија је картица можда украдена. Али, то би требало да буде изузетак, а не правило – рекли су тада у НОПС-у.