politika
За недељу 21. март 2010.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.
 

Тргује се бесплатним акцијама а не потврдама

Понуде разних посредника да грађанима само на основу потврде о праву на акције пристигле од Агенције за приватизацију исплате неку суму су незаконите

Приближава се време наплате бесплатних акција, за сада само од НИС-а. Небојша Ћирић, државни секретар за привреду и приватизацију Србије, недавно је најавио да ће грађани најкасније до краја године моћи да продају те акције.

Држава је једном од последњих одлука прописала да грађанима следује пет акција НИС-а у номиналној вредности од по 500 динара, значи укупне номиналне вредности 2.500 динара. Колико оне заправо вреде, одредиће, наравно, берза када почне трговање.

Свака превремена наплата је, међутим, под великим знаком питања. Зато што Закон о бесплатним акцијама и праву на новчану накнаду изричито прописује да сви грађани и запослени у НИС-у који имају право на бесплатне акције морају прво да буду евидентирани у Централном регистру хартија од вредности, што још није учињено.

Другим речима, све понуде разних посредника, мешетара или назовиброкера да ће грађанима само на основу потврде о праву на акције коју им је Агенција за приватизацију послала на кућне адресе исплатити ову или ону суму су, једноставно речено, с оне стране закона. Јер, у Закону о бесплатним акцијама и праву на новчану накнаду пише да је право на пренос акција „непреносиво од дана уписа у евиденцију носилаца права до дана уписа носиоца права у Централни регистар”. Такође, акције не могу бити предмет било каквог располагања, укључујући и залагање ради обезбеђења потраживања и друге правне послове са истим или сличним дејством.

Евентуални пренос права на акције по наведеном закону је кажњив, истина, симболичном казном од 5.000 до 50.000 динара.

Из Министарства економије је, иначе, најављено да би до краја септембра Агенција за приватизацију, Централни регистар и Комисија за хартије од вредности требало да заврше све потребне правне радње и да грађани и запослени добију власничке рачуне на које ће им акције бити пренете. Након тога, управни органи и Скупштина акционара НИС-а требало би да донесу неопходне одлуке да би се и грађанима формално омогућило да тргују акцијама или да их задрже.

Право на акције НИС-а има 4.798.615 грађана и 21.737 запослених и бивших запослених у тој компанији. Грађани ће добити укупно 23.993.075 акција, а запослени и бивши запослени 6.548.892. Овом одлуком владе одговорено је законској обавези да се бесплатне акције појединачног предузећа преносе носиоцима права у року од шест месеци по спроведеној приватизацији тог предузећа, а најкасније до 31. децембра 2010. године, у складу са актом владе.

Првобитно је било предвиђено да ће грађани моћи да продају акције тек после шестомесечног трговања акцијама НИС-а, када се формира њихова тржишна вредност, што подразумева да се прво на берзи нађу нечије акције, а не оне од грађана или запослених. Судећи бар према поменутој изјави државног секретара, и ова област могла би да буде предмет најављених измена Закона о бесплатним акцијама и праву на новчану накнаду.

Грађани, иначе, имају право још и на акције Електропривреде Србије, Телекома, београдског аеродрома „Никола Тесла”, „Јат ервејза” и „Галенике”.


Ј. Рабреновић
[објављено: 02/09/2009]
stampanje  posalji prijatelju



Повезани текстови




Лука остаје у центру Београда

Разговор недеље: Мирко Цветковић, премијер
Телеком треба продати ове године

„Бананица” оглашавала продају бесплатних акција, зарађивала на говорним аутоматима

„Набуко” враћа „Јужни ток” на почетак

Шеф ради прековремено, портир га мрзи

Гориво никад скупље

Новац се опере пре берзе

„Фијат” већ уморио раднике „Заставе”

Држава крива за тајкунизацију

Станови полицајцима, дугови Русима

Скривени мираз могао би да потопи НИС

Фискална правила против трикова власти

Опоравак „Јата” на крилима кредита

Лажне чоколаде у оригиналној „бамби” амбалажи

Џејсон Вујић, историчар, аутор књиге „Југо – успон и пад најгорег аута у историји”
Комунистички ауто у Регановој Америци

Србија разговара
Поклања ли се земљиште приватизованим предузећима

Последњи велики пројекат СФРЈ

„Бели шенген” и отворено небо преполовили цене

Србија затире своје сточарство

Депоније као електране