Погледи
Мирослав Лазански
Погледи са стране
Обрад Кесић
Јелена Влајковић
Тема недеље
Срећни људи
Узалуд се Милан Кнежевић, власник конфекције „Модус” из Панчева, радовао 1. јануару 2010. За тај дан био је најављен почетак примене Споразума о слободној трговини са Турском, али он и његове колеге из текстилне индустрије и даље плаћају царину на увоз производних сировина из те земље. У Министарству економије објашњавају да примена тог споразума касни због процедуралних разлога. „Турски парламент још није ратификовао овај документ. За сада није познато кад то можемо да очекујемо”, објашњавају у надлежном министарству додајући да имају разумевања за кашњење.
– То би знатно смањило наше издатке, јер највише материјала увозимо из Турске – пожалио се Кнежевић. – У мом предузећу, на пример, трећина производних сировина потиче из те земље. На те материјале још плаћам царину од 10 одсто. После је његова примена одложена за месец дана (за 1. фебруар), али и тај датум прође, а од споразума ништа. Укупан извоз наше текстилне индустрије износи 600 милиона евра. Експорт ће бити знатно већи кад на тржишту заживе најављене олакшице – пожалио се Кнежевић.
И док једну добру вест текстилци још ишчекују, другу су чули пре неколико дана. Србији је, од понедељка и званично, одмрзнут Споразум са Европском унијом. То у пракси значи да ће моћи да користе сировине из целог региона и да робу, са ознаком „произведено у Србији”, без царина извозе у Европску унију. Оно што се у теорији компликовано зове „дијагонална кумулација робног порекла” у пракси омогућава да се ЦЕФТА регион (све земље бивше Југославије осим Словеније, укључујући и Молдавију и Албанију) практично посматра како јединствено тржиште.
– Од тога немамо много вајде. Не постоји роба из региона коју можемо да увеземо и користимо у производњи како бисмо готов производ извезли у ЕУ без царина. Кључан је споразум са Турском, јер тамо можемо да набавимо квалитетне сировине по релативно повољним ценама – објашњава Кнежевић.
Са њим се не слаже Мирко Тодоровић, власник конфекције „Тодор” из Врњачке Бање. Без обзира на то што је споразум са Турском од велике важности, није занемарљиво ни одмрзавање споразума са ЕУ.
– Свака олакшица у пословању осети се и много значи.
Весна Васиљевић, из Удружења ПКС за индустрију текстила, одеће, коже и обуће, објашњава да ће и после почетка примене Споразума о слободној трговини са Турском држава Србија царинским стопама штитити домаће произвођаче сировина.
– Тако ће на пример на трикотажи остати дажбина од 18 одсто која ће се постепено смањивати до 2014. године. Под заштитом ће бити и овдашњи произвођачи хулахупа, предива и готове одеће – објашњава наша саговорница.
Весна Васиљевић додаје да ће, када је реч о споразуму са ЕУ, српски текстилци моћи да траже повраћај износа који су после 8. децембра 2009. платили за царину по основу дијагоналне кумулације робног порекла.
– Ту није реч о занемарљивим износима. На пример, царине на увоз сировина из Црне Горе износиле су 10, из Босне и Херцеговине – 11, Хрватске – 14, а Македоније чак 25 до 33 процента – објашњава она.