Јефтини станови, осим на месту касарне „4. јул” на Вождовцу, могли би да се граде, како „Политика” сазнаје, и на плацу Индустрије мотора и трактора (ИМТ) на Новом Београду, за коју су се пре две године грчевито надметали Филип Цептер, који је чак понудио 121 милион евра, Петар Матић, власник МПЦ-а, и Горан Новаковић, власник Меридијан групе. На овим локацијама могло би да буде саграђено око 9.000 станова. Познаваоци тржишта тврде да је могуће продати бар 10.000 јефтиних станова у овом тренутку, али питање је исплати ли се држави да на скупим плацевима, попут овог новобеоградског, зида испод тржишне цене.

У акцију „јефтиних станова”, после социјалиста и демократа, укључује се и трећи коалициони партнер – Г17 плус. Предлог Министарства економије је да се, када ИМТ оде у стечај, на његовом плацу саграде јефтини станови. Део тих некретнина отишао би на намирење поверилаца, а остатак би био понуђен на тржишту. Према прелиминарним проценама на тих 36 хектара могло би да буде саграђено 200.000 квадрата или 4.000 станова. Будући да се део плаца налази у првој, а део у другој зони, према владиној уредби цена квадрата не би требало да буде виша од 1.600 евра, колико је прописано за другу зону. Истина, прва зона није обухваћена овом уредбом па се и не зна колика би била цена квадрата, али она тренутно на тржишту достиже и до 2.000 евра.

Иначе, после неуспеле приватизације ИМТ-а најављивано је да ће овај атрактивни простор бити распарчан и продат као комерцијални плацеви, при чему би (према тадашњим проценама) држава зарадила и до 240 милиона евра.

Драган Грујић, директор Грађевинске дирекције Србије, потврђује да је та локација у плану за изградњу јефтиних станова и сматра да је боље саградити такве станове него држати плац заробљен фабричким халама. Небојша Нешовановић, консултант за некретнине, наглашава да Београду недостаје око 30.000 станова.

– Ако би држава ИМТ-ово земљиште дала на лицитацију, мало је инвеститора који су тренутно спремни да купе толики плац. И да га купе сигурно би тактизирали и не би градили цео блок одједном него постепено у наредних десет година. Ефекти на грађевинску индустрију и тржиште некретнина били би мали. Али, ако би се применио модел као у касарни „4. јул”, корист би била двострука. Тржишту би био испоручен велики број станова што би оборило сада високе цене због изузетно мале понуде – истиче Нешовановић.

Да држава у том случају не била на губитку, сматра и Ђорђо Антељ, власник „Гемакса”. Држави је приоритет да запосли грађевинску оперативу и индустрију, а при том, каже, може и да заради од ПДВ-а, пореза на профит и зараде.

Антељ уверава да обе локације могу без размишљања да се активирају, јер су у Београду потребни јефтини и мали станови од 30 до 50 метара квадратних. То објашњава следећим примером:

– „Гемакс” гради у насељу Рева, на левој обали Дунава, станове од 920 евра по квадрату, а потражња је толика да бисмо одмах могли да продамо 20.000 станова. Скупи станови од по 3.000 и 4.000 евра по квадрату могу да се граде само на Дедињу и Сењаку, а у осталим деловима града немају купце – каже Антељ.

Урбанистички пројекат за касарну „4. јул” је урађен и јуче је прослеђен Министарству животне средине и просторног планирања, Грађевинској дирекцији Србије и Секретаријату за урбанизам Београда.

Овим документом, који је први корак на путу до грађевинске дозволе, предвиђено је да на више грађевинских парцела буду распоређене зграде са становима и пословним простором, обданишта, школе, спортски терени, паркинзи, гараже.

Немања Комазец, државни секретар у Министарству животне средине и просторног планирања, најављује да ће у наредних месец или два бити издате локацијске дозволе и започети радови. Тендер за извођаче радова биће расписан у међувремену. С обзиром на досадашњу праксу према којој је од урбанистичког пројекта до грађевинске дозволе било потребно по годину дана, питали смо надлежне да ли је могуће да у тако кратком року буду издате све сагласности, сачињени пројекти и испоштоване процедуре. У Урбанистичком заводу Београда кажу да теоријски јесте јер је и урбанистички пројекат брзо завршен.

Горан Родић, секретар Удружења за грађевинарство Привредне коморе Србије, такође сматра да је то могуће, наводећи пример Новог Сада и америчке амбасаде у Београду која је дозволу добила за 15 дана. Једини проблем до сада је био, каже он, Београд, али је Министарство преузело на себе овај посао како би убрзало процедуру.

Оливер Дулић, министар животне средине и просторног планирања, пре два дана је најавио да би цена квадратног метра стана у овом насељу могла да буде нижа од 1.200 евра. Драган Грујић, директор Грађевинске дирекције Србије, инвеститор овог посла најпре је био скептичан према изјави министра, а потом је објаснио да ће само за купце првог стана квадрат бити јефтинији од 1.200 евра, док ће за оне који не купују први пут кров над главом цена бити између 1.200 и максималних 1.290 евра, колико извођачи према владиној уредби највише смеју да цене квадратни метар.

Упитан од чега зависи цена и када ће она бити формирана, Грујић каже да инфраструктурно уређење локације диктира цену и она ће бити коначно одређена када сви пројекти буду завршени.

Родић пак сматра да је и цена од 1.290 евра „доста натегнута” јер се држава и извођачи одричу свог колача и биће задовољни само да не буду на губитку. Припремни радови, уклањање касарне, изградња трафо-станица, довођење топловода с Бањице и Ретензија су изузетно скупи.

– На овом пројекту нико неће зарадити. Он се покреће да би се упослила грађевинска оператива и индустрија и омогућило грађанима да дођу до јефтиних станова – објашњава Родић.

Антељ, с друге стране, тврди да извођачи могу да зараде солидно. Тај профит не би био велики и кретао би се од два-три до десет одсто у зависности од стања инфраструктуре.

– И да улагање у инфраструктуру изискује доста новца зарада извођача не би била испод два одсто. За нас је битно да запослимо раднике. Цена од 1.290 евра је прихватљива и за грађевинце и за купце – каже Антељ.

Што се зараде тиче, Грујић каже да нико неће бити на губитку, али и да се не може надати великом профиту. Он уверава да извођачи неће зарадити колико су навикли, али ни мање од 10 одсто, што је пракса свуда у свету и сматра се чак добром зарадом. Дирекција која треба да обезбеди 200 милиона евра за овај пројекат, неће бити у минусу, каже, јер ће свој профит извући из продаје пословног простора и гаражних места.

Маријана Авакумовић
Далиборка Мучибабић

----------------------------------------------

Други градови

Осим у Београду, уговорена је градња јефтиних станова и на месту касарне „Стеван Синђелић” у Нишу, касарне у центру Крагујевца, на локацијама Југићево и Мишенлук у Новом Саду, као и у Врању.