– Заинтересован сам да са привредницима Мирославом Мишковићем, Миодрагом Костићем и државом Србијом, преузмем „Јат” – потврдио је јуче за „Политику” Мирослав Богићевић, власник „Фармакома МБ”. Реч је о државном пројекту у коме би нас тројица учествовали са 50 одсто власништва, а у рукама државе би била друга половина компаније, објашњава наш саговорник.

– Један од нас тројице био је на разговору код премијера Мирка Цветковића где му је та идеја предочена. После неколико неуспешних покушаја да се „Јат” прода, намера државе је да сада у тај посао уђе са српским привредницима. У почетку је била идеја да нас буде четворица, али не видим ко би то још могао да буде. Нас тројица смо се чули телефоном, разговарали о тој идеји и ја сам рекао да сам заинтересован – каже Богићевић и додаје да га од представника извршне власти још нико није контактирао, али да је отворен за разговор.

Како каже, јасно му је да у овом послу не може да заради.

– Финансијски интерес више не постоји, јер „Јат” сада не може да донесе профит – каже Богићевић и додаје да кад се тако посматрају ствари привредници немају интерес да уђу у тај посао.

– Међутим, то нам је предочено као државни пројекат и ја желим у томе да учествујем. Гледаћемо само како да не изгубимо у том послу, а ја претпостављам да ће бити потребна и нека улагања да компанија почне са радом. Још нисмо направили анализу колико је новца потребно да се покрене посао. Ако држава у предузеће треба да унесе имовину, ми тек треба да видимо шта добијамо и у каквом је стању техника да бисмо знали колико новца треба да уложимо – објашњава Богићевић.

Тако су месец дана од најаве да ће нова година донети и нов „Јат”, поједини детаљи о новој националној авио-компанији познати, али већина је и даље далеко од очију јавности. Зна се, дакле, да су у току преговори са највећим домаћим привредницима са којима држава намерава да оснује новог српског авио-превозника. Зна се ко су они. Зна се да ће нови „Јат” бити формиран до краја мандата ове владе, да ће у нову компанију прећи флота и део запослених старе, али и да ће нова компанија добити нови менаџмент.

Не зна се, међутим, колико ће државу и пореске обвезнике коштати спасавања „Јата”, односно оснивање новог. Није познато ни како ће тачно функционисати нови „Јат” и шта ће бити са вишком радника и дуговима старог.

Економиста Милан Ковачевић истиче да би идеја да нови „Јат” воде привредници могла да буде добра.

– Они би могли ефикасније да управљају компанијом од државе. Али се плашим да ће то бити тешко остварљиво. Јер, не знам да ли постоји начин да се права летења пренесу у нову компанију, а да дугови повериоцима остану у старој – закључује Ковачевић.

Поставља се и питање зашто би се Мишковићу, Костићу и Богићевићу исплатило улагање у нову компанију, када је и стара лоше радила, али наши саговорници оцењују да уз добро управљање „Јат” може бити и те како профитабилна компанија јер има своје вредности.

– Један од главних, ако не и једини прави адут „Јат ервејза” су слотови које он има на највећим аеродромима. То је време на аеродрому између слетања и полетања авиона и они, због све веће конкуренције, постају све скупљи. Наша авио-компанија нема ни добру продајну мрежу, а тржиште дијаспоре је, осим слотова, такође један од адута „Јата”. И ту треба тражити шансу – каже наш саговорник који више од три деценије ради у менаџменту нашег авио-превозника.

„Неверне Томе”, међутим, истичу да све ово подсећа на причу од пре две године када је било готово решено да некадашњи власници „Марба” купују „Јат”. Подсећају да је, као што сада најављује сарадњу са привредницима око „Јата”, министар Мркоњић слично пре коју годину причао и за куповину Луке Бар…

Главно питање је, ипак, да ли наши привредници имају потенцијал не за оснивање, већ за одржавање и управљање једном авио-компанијом.

– Све је то помало чудно, јер се не зна колико су домаћи привредници оспособљени за ту врсту посла. Ако јесу, зашто се нису јавили на тендер? Према мојим информацијама, они ће направити нову компанију са шест авиона, а иза тога ће пореским обвезницима остати између 200 и 250 милиона евра акумулираних „Јатових” дугова – истиче Махмуд Бушатлија, консултант за инвестиције.

Шта год се буде догодило, ново или старо руководство „Јата” чека још много посла. Ту су дугови, затим вишак запослених, као и то ко ће дати паре за њихове отпремнине. Сви су, осим тога, сагласни да исто као што и у свету политике или економије постоје интересне сфере, постоје и у авио-превозу. Предвиђања су да ће у наредних десетак година на глобалном нивоу остати само десетак великих авио-компанија, попут „Луфтханзе” или „Бритиш ервејза” које ће међусобно делити интерконтинентална тржишта. Око њих ће се груписати остали авио-превозници који ће покривати локална и регионална тржишта. Због тога ће вероватно и неки будући „Јат” своје место морати да тражи под кишобраном великог играча.

----------------------------------------------

Од „Туркиша” до „Балтика”

У неколико неуспешних покушаја продаје „Јата” претходних година као потенцијални купци или партнери појављивао се или помињао велики број компанија, али ниједна најава се није обистинила. Представници Владе Србије и „Јата” су преговарали са „Туркиш ерлајнсом”, а помињан је и азербејџански „Азал”. На недавни тендер (на којем није било сасвим јасно ни шта се нуди, ни шта се продаје) пријавила се летонска компанија „Балтик авијејшн систем”. Међутим, ни од тога није било ништа јер је власник ове авио-компаније Владимир Антонов ухапшен због финансијских малверзација. Помињани су и руски „Аерофлот”, „Ер Индија”, „Ер Берлин”...

----------------------------------------------

Изгубљен цео капитал

Државна ревизорска институција утврдила је у свом последњем извештају да је „Јат” презадужен, односно да је изгубио цео свој капитал, јер је губитак премашио вредност капитала од 2,4 милијарде динара. Установљено је и да национални авио-превозник нередовно измирује обавезе, флота му је застарела, саобраћајна мрежа смањена, краткорочне обавезе премашују обртна средства, а чак 40 одсто имовине у вредности од око 6,5 милијарди динара није уписано. Ревизори су уочили и да је „Јат” у децембру 2010. исплатио за око 1,5 милиона динара више за плате запосленима него што је било предвиђено.