Обреновац – Клинци у Обреновцу, после скоро 30 година, поново могу да се играју на белом снегу. То је, у најкраћем, највидљивији резултат вишегодишњих улагања Термоелектране „Никола Тесла” у заштиту животне околине. Што донацијама, што „меким” кредитима, потрошено је за те сврхе 80 милиона евра. Од те суме бар 50 милиона евра дато је за изградњу електрофилтера, чији је основни задатак био да зауставе управо оно што је деци сметало у здравом одрастању, али и у уживању у белилу и чистоћи које са собом доносе снежне пахуље.

Посао још није завршен. Ове и наредне године биће изграђена и последња два електрофилтера на блоковима А-3 у Обреновцу и Б-2 на Ушћу. Тиме ће бити заустављено највидљивије загађење животне околине овог краја. Сваке године у овдашњим термоелектранама сагори више од 20 милиона тона лигнита. Као продукт тог сагоревања јавља се више од 3,5 милиона тона пепела и шљаке који се одлажу на око 800 хектара овдашњих депонија. Поред тога, при раду пуним капацитетом, у ваздух је емитовано 14 милиона кубних метара димног гаса.

Захваљујући тако великим улагањима емисија чврстих честица, односно прашине у ваздуху, смањена је на ТЕНТ А 80 одсто у односу на 2002. годину, док је на два најстарија термоблока А-1 и А-2 емисија прљавштине у ваздух смањена чак 20 до 40 пута. Данас, на радост клинаца у Посавини и Колубарском округу, сви блокови у ТЕНТ-у имају електрофилтере који обезбеђују да емисија прашине буде мања од 50 милиграма по метру кубном, што је и испод европских норми.

Велики капацитети, на десној обали Саве, из којих Србија добија 60 одсто електричне енергије, донели су огроман економски и привредни развој овом крају. Уз много добра, стигли су, међутим, и проблеми. Не баш безазлени, због којих најмлађи нису могли да уживају у белини снежног покривача као деца у оним крајевима Србије где нема високих димњака који кваре зимску чаролију и боје је у црно.

Производња струје из термоелектрана је осамдесетих година била питање развоја и сваколиког привредног и економског напретка државе. Сасвим је разумљиво што је тада, пред тим императивом, била готово неважна чињеница да су термоенергетска постројења један од највећих загађивача животне средине. Тадашња технологија није познавала изградњу постројења за пречишћавање димних гасова. И управо је то донело проблем који у прво време и није био тако очигледан. Али када се доспело до нивоа да је за мање од 12 сати снег био прекривен црним тачкама пепела и честица које су из димњака падале по граду и околини, схватило се да је проблем далеко већи од обичне прашине на белом покривачу. Број деце и одраслих са респираторним проблемима повећавао се из године у годину. Тако је снег поново одиграо кључну улогу у откривању „зверке” која прави проблем овдашњим клинцима.  

И док се током ових ледених дана наставља непрестана борба радника ТЕНТ-а да систему испоруче што веће количине струје, клинци у близини ове фабрике поново уживају у белом снегу и чистом ваздуху. Тиме, међутим, еколошка битка није завршена. Права улагања и пројекти тек стижу на реализацију. У заштиту животне средине до 2017. треба да се уложи око 500 милиона евра. Од тога ће само у пројекат одсумпоравања бити инвестирано око 300 милиона евра, а остатак у смањење емисије азотних оксида.