БЕОГРАД – У Србији око 650.000 до 700.000 радника ради у сфери „сиве економије”, која представља „рак рану” домаће привреде, због чега је потребна сарадња свих одговорних институција на решењу тог проблема, речено је данас на конференцији за новинаре о „неформалној економији”.

„Удео 'сиве економије' у бруто друштвеном производу (БДП) Србије износи око 35 до 40 одсто, што је далеко изнад просека у Европској унији”, навела је секретар социјално-економског савета Србије Чеданка Андрић, на конференцији на којој је представљен програм „Изградња пројекта за смањивање неформалне економије у Србији”.

Истакавши да земље ЕУ раде на новим стратегијама за сузбијање „сиве економије”, она је нагласила да се проценат учешћа такве економије у БДП-у повећао и у земљама ЕУ за време светске економске кризе и да тренутно износи око 20 одсто, док је пре кризе износио око 15 процената.

Представник Савеза самосталних синдиката Србије Драгана Петковић-Гајић рекла је да су млади људи највише запослени у „неформалној економији”.

Чак 95 одсто њих је са завршеном основном школом, затим долазе они са средњим и високим образовањем, али се, на жалост, све више повећава број високообразованих који раде у тој сфери.

„Годишње се у Србији, у оквиру неформалне економије, размени око четири милијарде евра, што је око 30 одсто укупне годишње размене роба и услуга у Србији”, рекла је Петковић-Гајић и додала да је проблем „сиве економије” потребно да заједнички решавају сви одговорни партнери у том послу.

Помоћник министра рада и социјалне политике Радмила Букумирић-Катић истакла је да би смањењу сиве економије допринело шире коришћење и увођење нових флексибилних облика рада, али и смањење цене рада.

Она је напоменула да се припремају измене закона о раду, али није могла да каже када ће оне бити усвојене.

Директор Инспектората за рад Радован Ристановић указао је да држава прво мора да омогући да се поштују постојећи законски прописи из те области, како би се сузбила „сива економија”, па тек онда да се размишља о увођењу нових облика флексибилног рада, истакавши да се постојећи облици често злоупотребљавају.

Он је навео да казне за послодавце који запошљавају раднике „на црно” износе 400.000 до милион динара, али и додао да не зна ни један случај, у последњих пет година, да су те казне изречене у том износу.

Ристановић је навео и да се процесуира само око 20 одсто пријава које инспекција поднесе, да се велики број поступака обустави, а да је наплативост казни мала.

Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић рекао је да се Унија залаже за то да сви послодавци имају иста оптерећења, како не би било нелојалне конкуренције и додао да би смањењу „рада на црно” допринело смањење доприноса које послодавци морају да плаћају држави.

Танјуг