Врбас – Серија масовног отпуштања радника у Фабрици уља и биљних масти је настављена, па је прекјуче касно поподне и јуче још 233 радника добило решења о престанку радног односа. Они су, према одлуци менаџмента њеног већинског власника – Компаније „Инвеј”, проглашени технолошким вишком, тако да је сада платни списак у фабрици сведен на свега 350 запослених, али има најава да ће уследити нови откази.

Међу прекобројнима има двадесетак жена које су на трудничком боловању или породиљском одсуству, као и неколико брачних парова са дугогодишњим стажом и по двоје-троје деце, што овом потезу даје и додатну невеселу социјалну димензију. Свега око 50 отпуштених радника, махом оних који су пред пензионисањем, добровољно се пријавило да уз предвиђену отпремнину напусте посао, док осталима не преостаје ништа друго већ да оду, сматрајући да немају никаквих изгледа да њихове жалбе буду услишене.

У саопштењу фабричког Самосталног синдиката наводи се да је „најновија одлука о отказима само још једна тужна последица приватизације у Србији, али и наставак робовласничког понашања „Инвеја” и челника те компаније Предрага Ранковића Пецонија према радницима „Витала”.

– Непосредно пре приватизације, у јесен 2005. годинеу нашем колективу било је око хиљаду радника са, у то време и знатно раније , натпросечним месечним примањима. У међувремену, настао је суноврат. Плате су скресане до понижавајућих износа, људи су масовно отпуштани, застрашивани губитком радног места, премештани, доведени на руб егзистенције... Најтужније у свему је жалосна чињеница да газда фабрике за такав однос према запосленима увек има покриће у одредбама Закона о раду, али изгледа и прећутну сагласност државних органа који су, показује се не само у овом случају, директни савезници власника приватизованих фирми – истиче се, поред осталог, у саопштењу „Виталовог” синдиката.

Према оцени Игора Бечића, председника Скупштине општине Врбас, масовно отпуштање радника Уљаре, али и још неких већих фирми у граду, свакако је тежак удар на стандард грађана ове средине, која је не тако давно по материјалном положају грађана била међу водећима у Србији. Он истиче да је руководство локалне самоуправе покушало у минула два дана да ступи у контакт са власником или неким од директора „Инвеја”. С намером да се постигне договор и пронађе неко решење да се колико-толико ублажи драстична одлука о отпуштању 233 радника. Али, друга страна није показала вољу за разговор.

– Ово је још један пример колико су радници обесправљени у процесу приватизације, па би Влада Србије и ресорно министарство морали да нађу начин да предузму неке мере. Узалуд локална самоуправа упозорава на погубне последице овакве приватизације, када је немоћна да било шта конкретно измени, да брани интересе запослених који раде у сталној неизвесности и страховањима од отказа – сматра Игор Бечић и додаје да би држава морала да путем одговарајућих законских решења омогући локалним самоуправама да утичу на токове приватизације, а пре свега када је у питању заштита социјалног статуса радника.