Минск – Последњи дан представљања српске привреде у Минску обележило је склапање послова вредних неколико милиона евра. После „БК групе” која је, потписујући уговор од 107 милиона долара, спектакуларно закорачила на белоруско тржиште, извоз у ову земљу најавиле су и друге компаније из Србије.

Тако је темерински „Термовент” јуче склопио два уговора о извозу вентила за белоруску нафтну индустрију, а трећи је на помолу. Укупна вредност ових послова је око милион евра.

Нешто „скромније” прошло је предузеће „Ресор” из Ниша које је са белоруским МАЗ-ом, највећим овдашњим произвођачем аутобуса и камиона, склопило уговор вредан 300.000 евра. Њиме је предвиђено да МАЗ испоручи у Ниш четири камиона намењена градским комуналним службама, како би „Ресор” могао да обави надоградњу.

– МАЗ ће нам у року од 45 дана испоручити четири камиона носивости 18 тона, а на нама је да им онда доградимо одређене делове и продамо их Градској чистоћи у Приштини – објашњава Бане Михаиловић, директор и власник „Ресора”. – На оваквим манифестацијама се обично не склапају уговори, а нама је то пошло за руком. Имали смо још понуда и могуће је да ускоро робна размена наше и белоруских фирми буде око пола милиона евра. На тај начин ћемо смањити спољнотрговински дефицит који Србија има са Белорусијом.

Велико интересовање белоруских привредника владало је и за „Симпо”, компанију чијих је десетак изложених гарнитура намештаја продато на сајму. Прилично је запажен и „Металац” из Горњег Милановца, као и компаније које се баве производњом ограда за аутопутеве, јер у Белорусији има много друмова, али ниједан није ограђен.

Стиче се, међутим, утисак да су српски привредници имали много већа очекивања од Националне изложбе Србије у Минску. Жале се на мали број склопљених уговора и недовољну посећеност белоруских пословних људи. Али, председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин сматра да за почетак није лоше.

– Мислим да уопште нисмо лоше прошли – каже Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије. – Руси су четири пута узастопце организовали овакве изложбе у Баварској и тек четврти пут су склопили уговоре. А нама је то пошло за руком већ други дан. Све у свему, успешно смо закорачили на белоруско тржиште које смо, нажалост, потпуно запоставили у протеклих десет година и сада морамо константно да се овде појављујемо. Не смемо да станемо, а следећи корак морао би да буде успостављање авионске линије од Београда до Минска.

Бугарин најављује и одржавање изложбе белоруске привреде у Србији следеће године, а пре тога је, каже, у плану српско-белоруски бизнис форум, као наставак привредне сарадње која је крунисана недавно потписаним споразумом о слободној трговини.

Иако је Изложба српске привреде коректно пропраћена у белоруском медијима, а на улицама су истакнути транспаренти и билборди који позивају на ову манифестацију, јучерашњи дан је, свакако, обележила посета председника владе Руске Федерације Владимира Путина Минску. Он се састао са председником Александром Лукашенком и белоруским премијером Сергејем Сидорским и председавао Саветом министара Савеза Русије и Белорусије, који ове године обележава десетогодишњицу постојања.

Савет је, преноси белоруска државна агенција Белта, разматрао заједнички план од 22 тачке о превазилажењу економске кризе, међу којима су и повећање платног биланса и поједностављење белоруског извоза у Русију.

Тај проблем је, иначе, прилично присутан у овдашњој јавности јер се Белоруси жале да не могу слободно да пласирају робу у Русији. Ипак, Василиј Васиљевич Романов, председник Трговинско-индустријске коморе Белорусије, каже за „Политику” да је реч само о малом броју производа.

– На тржиште Руске Федерације не можемо слободно да извозимо, рецимо, камионе и производе металске индустрије. То је, међутим, потпуно логично, јер у условима економске кризе Русија покушава да заштити своје тржиште – сматра Романов.

Занимљиво је да јучерашња Путинова посета, за разлику од недавног доласка Џозефа Бајдена у Београд, није изазвала колапс у саобраћају, нити су примећене повећане мере безбедности на улицама Минска.

Никола Миковић