Закључак Одбора за финансије Скупштине Србије да од Државне ревизорске институције затражистав о томе има ли разлике између Нацрта закона о завршном рачуну буџета за 2009, који је „прочешљала”, и Предлога закона о завршном рачуну буџета за 2009,изазвао је недоумице у јавности – да ли се ради о процедуралном или политичком закључку. Према оцени др Љубише Станојевића, професора Факултета за инжењеријски менаџмент у Београду, закључак указује да одбор није у струковном смислу упознат са циљевима и функцијом ревизије и да је страначка неповерљивост превагнула над „објективним и независним” мишљењем државне ревизије. Уместо дискусије о поднетом извештају о раду седам министарстава, пословању Народне банке Србије и нацрта буџета Србије за 2009. годину, превагнули су страначки интереси па се расправљало о процедуралним, а не суштинским питањима.

Суштинска одредница институције државне ревизије јесте њена  независност у давању мишљења. У овом случају на Нацрт завршног рачуна буџета за 2009. ДРИ је у складу са законом, Пословником и Законом о буџетском систему урадила ревизију Нацрта закона о завршном рачуну буџета Републике Србије за 2009. годину, који је Министарство за финансије доставило ДРИ у јуну 2010. На извештај државне ревизије о „прегледу” завршног рачуна буџета за 2009. влада је усвојила ревизорске корекције за око 4,18 милијарди динара. То другим речима значи, уверава др Станојевић, да је Министарство финансија прихватило корекцију Нацрта завршног рачуна и доставило га у форми предлога Скупштини Србије. Тачније – између нацрта и предлога нема никакве разлике. Реч је о истој материји.

Стога закључак да се од ДРИ тражи да се одреди о томе да ли постоје разлике између „нацрта и предлога завршног рачуна буџета” нема суштинско утемељење у струковном смислу, већ указује на страначку подозривост у односу на могуће „разлике” између нацрта и предлога. На тај начин одбор је имплицитно указао да би ДРИ требало да изврши ревизију „предлога завршног рачуна буџета за 2009. годину”, што је у супротности са основном одредницом државне ревизије – а то је самосталност у раду утемељена у самом Уставу члан 96, Закону о ДРИ, Пословнику ДРИ и Закону о буџетском систему и Међународним стандардима обављања ревизије јавних сектора.

Није, међутим, по оцени нашег саговорника, овај случај са одбором  усамљен пример угрожавања независности ДРИ. Иступи директорке Агенција за борбу против корупције Зоране Марковић представљају посебан вид угрожавања независности државне ревизије, због налогодавног карактера њене изјаве шта треба да уради државна ревизија.

ДРИје тек почела да сваке године ради ревизију буџета Србије, локалних власти, али и контролу рада фондова, НБС, јавних предузећа, политичких странка, корисника средстава ЕУ, донација и међународне помоћи... Све то драматично указује на значај ове институције, каже др Станојевић и додаје да су видљиви елементи политичких притисака на рад ове институције, који се највише огледају у реалним могућностима да се утврђене неправилности санкционишу чак и кривичним пријавама.

„Мислим да је одлука ДРИ, да нешто окарактерише као прекршај или да поднесе кривичну пријаву ствар стручне процене државног ревизора. У томе мора помоћи правник, али и без тога исправна је интенција да се иде на превентивно деловање увођењем интерних контрола и ревизије. То се показало у пракси много значајнијим него сензационалистичко позивање министара и одговорних лица на кажњавање”, сматра др Станојевић залажући се за примену концепта континуалног деловања ДРИ у току читаве године на терену, а то претпоставља попуњавање ДРИ стручним кадровима и компјутерском подршком, чиме би та институција добила много већи превентивни значај.

Да ли ће државни ревизор обављати посао пуним капацитетима и оправдати своју основну функцију, остаје да се види. Али много тога указује на оправданост извесне зебње, каже др Станојевић, јер су његове надлежностивеома деликатне, као што су, рецимо, елементи политичке корупције, посебно код посланика или одборника и свих оних који су добили функције у државним предузећима и институцијама преко политичких структура.

 Грађани са правом очекују од државног ревизорада их независно и стручно информише да ли се њиховим парама управља на домаћински начин и у њихову корист.

Слободан Костић