Градови и општине убудуће ће уз сагласност Владе Србије моћи да продају или дају у закуп земљиште по цени нижој од тржишне ако инвеститор повећа број запослених у привреди те локалне самоуправе за најмање један одсто. Другачије речено, ако у општини са десет хиљада запослених у привреди нови инвеститор отвори фирму са најмање сто радника, може да рачуна и на ту, земљишну, погодност.

То умањење не може бити веће од очекиваног износа раста јавних прихода у току пет година од почетка реализације тог пројекта. (У случају Београда и локалних самоуправа, које у свом саставу имају градске општине, повећање броја запослених се односи на градску општину на којој се покреће производња или друга привредна делатност.) Инвеститор може добити земљиште и без динара надокнаде ако реализује пројекат у недовољно развијеним локалним самоуправама. У осталим градовима попуст може да иде до 50 одсто. Уколико се утврди да инвестиција има посебан значај за одређено подручје, општина може бесплатно да уступи земљиште.

То је прописано новом уредбом о условима и начину за отуђење или давање у закуп земљишта по цени нижој од тржишне или бесплатно, која би у четвртак требало да буде усвојена у Влади Србије. До сада су сви инвеститори пред законом имали исти третман, мада су мање развијене општине често на своју руку, мимо прописа, улагачима давале разне повластице.

Осим инвеститора, чији пројекти доприносе економском развоју, попуст убудуће могу да остваре и градитељи јефтиних станова који се укључе у владин програм масовне станоградње. Они који граде зграде за социјално становање и објекте за обављање комуналне делатности.

Инвеститори ће до земљишта долазити јавним надметањем или непосредном погодбом. Али, у делу који се односи на давање земљишта непосредном погодбом, уредба није усклађена са Законом о планирању и изградњи, донетим пре пет месеци.

Јер, према члану 96. тог закона, грађевинско земљиште може се отуђити или дати непосредном погодбом у случају изградње објеката за потребе државних органа, аутономне покрајине, локалне самоуправе и других објеката у јавној својини. Као и у случајевима прибављања грађевинске дозволе, власнику бесправно саграђеног објекта; исправке граница суседних катастарских парцела; формирања грађевинских парцела у складу са чланом 102; отуђивања или давања у закуп земљишта ранијем власнику непокретности које је било предмет експропријације, у складу са прописима експропријације.

Како незванично сазнајемо, непосредном погодбом ће се давати земљиште које после низа неуспешних јавних надметања није добило власника. У Уредби се пак не наводе услови за додељивање земљишта без тендера. У члану 7. каже се само да у случају отуђења непосредном погодбом, власник земљишта мора имати елаборат оправданости који садржи попис и површину катастарских парцела, податке из планског документа на основу кога се може издати локацијска и грађевинска дозвола, процену Министарства финансија, нацрт уговора о отуђењу, односно давању у закуп, податке о лицу које се овлашћује да потпише уговор, подаци о правном лицу стицаоцу својине, износ умањења, економску анализу очекиваних трошкова, преглед других подстицајних мера и друге податке битне за оцену оправданости оваквог располагања грађевинским земљиштем. Елаборат оправданости потом иде на јавни увид.

Власник парцеле мора да оправда због чега даје земљиште са попустом или бесплатно тако што ће сачинити елаборат оправданости који садржи попис катастарских јединица, податке из планског документа на основу кога се издаје локацијска и грађевинска дозвола, процену Пореске управе о тржишној вредности земљишта, услове и критеријуме за умањење, као и критеријуме и мерила за оцену понуда и одређивање износа смањења тржишне цене земљишта. Она такође мора да има и економску анализу очекиваних трошкова, анализу користи од реализације инвестиције и приказати очекивано повећање запослености и јавних прихода. Врста и висина обезбеђења учесника на конкурсу је саставни део студије оправданости.

О томе ће одлучивати владина комисија на чијем челу ће бити министар надлежан за грађевинске послове. Захтеве ће подносити надлежни државни орган ако је земљиште у својини Републике Србије или аутономне покрајине, односно општински јавни правобранилац ако земљиште припада локалној самоуправи.