Нови дугорочни, десетогодишњи уговор о испорукама рускоггаса Србији, којим би се прецизирао начин транспорта и цена по којој ће овај енергент убудуће стизати у нашу земљу, „Србијагас“ би с „Гаспромом“ могао да потпише 22. децембра у Москви, потврдио је јуче за „Политику“ Душан Бајатовић, генерални директор Јавног предузећа Србијагас.

– Питање дугорочног уговора с „Гаспромом“ није само ствар очекиваних погодности када је реч о цени гаса, већ и будућих заједничких послова „Гаспрома“ и „Србијагаса“ по питању градње нових гасних електрана и складишта гаса, који би Србији обезбедио још већу конкурентност на енергетском тржишту – прецизирао је Бајатовић.

С обзиром на то да су Србији потребне додатне количине струје, градњом нових гасних електрана би се то питање дугорочно решило. А да бисмо градили нове гасне капацитете за производњу струје потребно је, наглашава он, да дугорочно обезбедимо сигурно снабдевање гасом.

Реално је очекивати да ће нови уговор о испорукама гаса ослободити Србију плаћања посебних пенала за неповучени, а купљени руски гас, што у великој мери смањује трошкове пословања „Србијагаса“.

Упитан да ли је дошло до измене уговору о транзиту гаса преко Мађарске, за који годишње плаћамо око 70 милиона евра, Бајатовић каже, да је састанак по том питању заказан за 23. децембра у Будимпешти када ће покушати да се измени постојећи уговор, јер је у појединим тачкама лош за Србију.

– Уговором који је сада на снази плаћамо транзит преко Мађарске више него што је то реално. У просеку за око 20 одсто. За толико би транзит могао бити јефтинији – прецизирао је Бајатовић.

– Ако се договор не постигне, Србија ће потражити помоћ арбитраже у Женеви – подсећа први човек „Србијагаса“.

Када је реч о прекограничној такси коју зарачунава мађарски транспортер ФГСЗ, тачно је, каже он, да је она пет до шест пута већа за Србију него за друге земље ЕУ што такође није оправдано, али то не утиче у тако великој мери на цену гаса, какав је случај с ценом транзита.

Упитан како би се, уколико Гаспром купи украјински Нафтогас, о чему се спекулише последњих дана, то одразило на снабдевање гасом у Србији, Бајатовић каже да за сада нема озбиљних најава да би руски гасни гигант могао да купи украјински, али све и да се то догоди Србија не би имала ни штете ни користи, јер наша земља и у овом часу тим правцем добија гас.

Уколико би се, међутим, на тај начин одустало од градње Јужног тока онда би то изашло из оквира стратешког међудржавног уговора Србије и Русије којим је предвиђено и преузимање Нафтне индустрије Србије и градња магистралног гасовода као везана трговина.

Бајатовић је, каже, уверен да ће гасовод „Јужни ток“ бити грађен, јер се на тај начин обезбеђује и диверзификација снабдевања гасом, односно могућност да гас стиже из више праваца у Европу, а не само преко Украјине.

Први човек „Србијагаса“ објашњава да је измена трасе „Јужног тока“ у тиме што не завршава у Аустрији, како је првобитно било најављено, него у Италији, комерцијални посао руског гиганта. С обзиром на то да је Немачка изградила с руским партнером Северни ток логичан је потез да се цела ствар пребацује на север Италије.

– То се ни на који начин неће одразити на трасу преко Србије, нити на договорени капацитет гасовода. „Србијагас“ почиње са пројектовањем гасовода и тренутно решава питање експропријације земљишта, а у јуну би требало да добије и коначну сагласност на цео пројекат преко Србије.

Бугарска, додаје наш саговорник, више није препрека за градњу „Јужног тока“, јер се јавно изјаснила да је градња овог гасовода њен национални интерес, закључио је Бајатовић.

Јасна Петровић