Податак да би само уградњом мерача топлоте (калориметра) у станове рачуни за грејање били мањи од 25 до 30 одсто, као и да штедљиве сијалице за кућну расвету троше пет пута мање енергије него обичне, а да је трајање ових штедљивих осам пута дуже од обичних, више је него довољан разлог да грађани озбиљно почну да размишљају како да умање рачуне за струју и грејање који су све већа ставка у породичном буџету.

У привреди, примера ради, трошкови за енергију могу да достигну 30 одсто оперативних издатака. Шта нам то казује? Да се исплати улагати у енергетску ефикасност.

Дејан Стојановић, председник Управног одбора „Топлана Србије” каже за „Политику” да је улагање у енергетску ефикасност вишеструко, те да би индивидуално увођење мерача топлоте у станове грађане коштало око 250 евра, али би се на овај начин уштедело бар 25 до 30 одсто на месечним рачунима за грејање.

Инвестиција се домаћинствима, истиче Стојановић, враћа за око две године, што не треба занемарити ако се зна да ће само мазут пред наредну грејну сезону поскупети на 60 динара по килограму, чиме ће знатно утицати на крајњи рачун за грејање.

Калориметри уведени у домаћинства ће утолико смањити рачун, јер ће се грејање плаћати по утрошку топлотне енергије, а не по квадратном метру.

Бојан Ковачић, директор Агенције за енергетску ефикасност Србије, каже да је код нас забележна велика потрошња енергије, а до повећања нивоа енергетске ефикасности може доћи реконструкцијом постојећих енергетских постројења и довршавањем пројеката паметних мрежа за дистрибуцију струје. Важно је уштедети што више енергије посебно у домаћинствима што се најбоље постиже едукацијом и градњом паметних кућа, истиче Ковачић.

Да се исплати улагати у енергетску ефикасност, објашњава и Дејан Јањатовић, члан Извршног одбора Прокредит банке, која је из кредитне линије са Немачком развојном банком развила низ кредита за уштеду енергије који омогућавају изузетне користи у домаћинствима и предузећима.

Кредити за адаптацију стамбеног објекта, како би се уштедела енергија могу да се исплате у року од три до седам година, за износе до 10.000 евра, односно до 30 година за износе више од 10.000 евра, а учешће није неопходно.

Посебне погодности важе за куповину нових станова уз потврду инвеститора да је потрошња енергије мања од 100 киловата по квадратном метру. У том случају, рата кредита може да буде и до 60 одсто примања, с могућношћу удруживања плата у породици. За предузећа и предузетнике, износи кредита за енергетску ефикасност крећу се од 5.000 до милион евра, појашњава Јањатовић.

У зависности од износа, намене и рока отплате кредита, може се лако догодити, каже, да висина рате одговара уштеди оствареној у трошковима енергије.

Еколошки енергетски бонтон представљен у оквиру Европске недеље одрживе енергије (од 11. до 15. априла), потврђује да чак 40 одсто енергије може да се уштеди само тако што се апарати неће искључивати притиском на даљински, већ на дугме на самом апарату. Зид с изолацијом штеди до 30 одсто енергије.

Треба водити рачуна и о томе да се термостати од пећи не налазе директно на зиду без изолације. Исто тако ако се спољашњи део климе налази у хладовини троши до 10 одсто мање енергије. Препоручује се, такође, да се смањи температура на термостату за грејање када се иде на спавање, јер сваки степен доводи до уштеда од пет одсто на рачуну за струју.

Добро је користити и тајмере за укључивање у време када је струја јефтинија и сензоре за светло који се пале само када је неко присутан у просторији. При куповини прозора треба водити рачуна да имају вакуум, двострука или трострука стакла, уз обавезно коришћење спољашњих жалузина. Када је реч о осветљењу треба гасити светло у свим споредним просторијама, уз напомену да је боље користити једну сијалицу веће снаге него више мањих, јер грозд сијалица троши 50 одсто више струје

Треба знати да проточни бојлер троши много више струје од обичног бојлера, а машина за прање судова троши мање струје од ручног прања топлом водом из бојлера. Када се све, наоко мале, уштеде зброје лако се дође до рачунице по којој се исплати свако улагање у енергетску ефикасност, али то мора да буде програм целе земље, а не усамљени случајеви оних који једва плаћају рачуне за грејање.

Ј. Петровић