Пензионери којима је ових дана Фонд пензијског и инвалидског осигурање затражио да доставе уверење да су живи, треба то што пре да ураде како би им пензије несметано стигле. То се односи како на пензионере који су део радног стажа остварили радећи у некој од бивших југословенских република, а данас живе у Србији, или обрнуто, тако и на најстарије који дуже од шест месеци нису подизали новац са рачуна, а при том нису пријавили другу адресу боравка.

Милена Јовановић, помоћник директора Фонда ПИО, појашњава за „Политику” да је Законом о ПИО утврђено да је корисник пензије и новчане накнаде дужан да на захтев фонда достави уверење о животу, уколико банка у поступку контроле утврди да у протеклих пола године није било промета на рачуну оног ко пензију прима о чему обавештава фонд.

У таквим случајевима потребно је, каже, покренути поступак за утврђивање статуса корисника права.

– Корисник треба у року од 15 дана од дана пријема уверења о животу да попуни, овери (код фонда, суда, општине) и достави образац фонду. Уколико је пензионер непокретан и не може да дође лично, то у његово име може да учини друго лице, при чему мора обавезно на увид да достави личну карту или пасош и извештај изабраног лекара (са потписом или факсимилом и печатом) о томе да је корисник непокретан и да тај извештај није старији од два дана – објашњава Јовановићева.

Фонд ПИО има потписане уговоре са свим пословним банкама којим се обавезују да два пута годишње (у марту и септембру) обавесте фонд о корисницима пензија који не подижу новац с текућих рачуна најмање шест месеци. Банке се такође обавезују да једном годишње (у септембру) обавесте фонд о корисницима пензија који су дали овлашћења другим лицима да располажу новцем на њиховом текућем рачуну и који у претходних 12 месеци нису ниједном лично подигли средства са својих рачуна, наглашава Јовановићева.

Како се не би догодило да је прави власник пензије у међувремену преминуо, а да фонд о томе није обавештен, па је то разлог због ког годину дана није лично дошао по пензију, од осигураника се тражи да достави уверење о животу.

Упитана да ли у евиденцији пензијског фонда имају податак колико је овлашћених лица у протеклих годину дана злоупотребило ово право и наставило да у име покојника прима пензију, Јовановићева каже да немају такву евиденцију, али да то није редак случај.

– Догоди се да пензијски фонд сазна да је неко лице преминуло тек пошто неко дође да наплати погребне трошкове. У ситуацији када неко избегне да наплати ове трошкове, већ настави да прима пензију за овлашћено лице, фонд у неком тренутку мора да провери зашто пензионер сам не подиже пензију него то за њего неко ради дуже од годину дана – истиче наша саговорница.

Јовановићева наводи пример од пре пар година када је једна 96-годишња госпођа отишла у Шпанију и остала дуже од годину дана, а да при том фонду није пријавила промену адресе, односно да ће толико одсуствовати. Да би опет добила пензију било је потребно да достави уверење о животу.

У ситуацијама кад се открије да је неко подизао новац за покојника, цео случај иде на суд и то тако што се тражи да се новац врати, објашњава Јовановићева.