До краја године корисници словеначких пензија који живе у Србији требало би Љубљани да доставе потврде о животу, како би им се пензије и даље несметано исплаћивале, а то је крајњи рок и за доставу потврда пензионера који примају део српских пензије, а живе у Словенији, потврђено је јуче за „Политику“ у Фонду ПИО.

За протеклих годину дана од примене споразума о социјалном осигурању са Словенијом српски пензијски фонд је покренуо око 7.500 поступака за поновно одређивање пензија – односно прерачун према словеначким пензионерима. Од тога је словеначки пензијски фонд обрадио око 1.720 поступака, од којих је српски пензијски фонд окончао више од 1.250.

Истовремено је, истичу у Фонду ПИО, словеначки носилац осигурања (тамошњи пензијски фонд) покренуо око 2.200 поступака за поновно одређивање пензија, односно прерачун према српском пензијском фонду. Од тога је обрађено око 1.600 поступака. Републички фонд ПИО, иначе, исплаћује пензије за 1.255 пензионера који живе у Словенији, док словеначки пензијски фонд исплату врши за око 2.472 пензионера с пребивалиштем у Србији, који су део радног стажа или цео радни век остварили радећи у „дежели” или некој од њихових фирми.

Истовремено 601 корисник с пребивалиштем у Србији још увек прима пензију на адресу у Словенији.

У Фонду ПИО напомињу да су наведени подаци из септембра ове године, односно да се број окончаних поступака, као и број пензија које се исплаћују корисницима с пребивалиштем на територији друге државе уговорнице повећао. Прецизни подаци ће бити размењени са словеначким пензијским фондом 31. децембра 2011. године, како је договорено на разговорима у Љубљани недавно одржаним баш овим поводом.

И док с једне стране бивши словеначки радници, данас пензионери, који живе у Србији, тврде да већина још чека на решење о словеначким пензијама и да им није јасно зашто ни после годину нису добили давно зарађени новац, у републичком пензијском фонду кажу да су задовољни динамиком обраде података.

За годину дана од примене споразума прерачунато је више од 30 одсто од укупно 10.000 поступака, што није занемарљив број, каже Зоран Пановић, директор Завода за социјално осигурање. Он се, каже, не сећа да је и с једном бившом југословенском републиком с којим су исти овакви споразуму потписивани у првој години прерачунато толико пензија, додајући да се тај број стално мења, јер се предмети свакодневно обрађују.

Упитан каква су права оних који су зарадили словеначке пензије, а нису дочекали да им буду исплаћене, имају ли њихови наследници право на тај новац, Пановић каже да све оно што им ја припадало до дана смрти имају право да наследе чланови породице, односно онако како то буде решено на оставинској расправи. Али ће новац сигурно добити.

Исто, истиче, важи и за пензионере који губе стрпљење. Када год да им тај новац дође на наплату они ће добити и заостале пензије, само морају да буду стрпљиви, наглашава Пановић.

По ступању на снагу Споразума о социјалном осигурању, ПИО у Србији је, свим корисницима пензија који су део радног стажа остварили у Словенији, израчунао колика је пензија за део српског стажа и словеначким колегама послао захтев за прерачун пензије на основу стажа оствареног у тој земљи.

То је поступак који мало дуже траје, тако да многи корисници на прерачун својих пензија и даље чекају. Да не би остали без прихода у периоду док чекају решења о прерачуну пензија, Србија је наставила да исплаћује пензије словеначким пензионерима и после 1. новембра 2010.

Словенија, по доношењу решења, прво финансијски измирује обавезе према Фонду ПИО Србије, а када се тај део обавеза намири, будуће пензије из Словеније се уплаћују на девизне рачуне појединачних корисника.

У групу оних који имају право на словеначке пензије спадају старосни, породични и инвалидски пензионери. Сви они који су уплаћивали доприносе за пензијско и инвалидско осигурање добили су у међувремену обавештење да отворе рачуне како би им паре биле уплаћене.

Право на словеначку пензију имају сви они који су радили дуже од годину дана у некој словеначкој фирми. Споразум са Словенијом, поред пензија, регулише и остваривање других права, пре свега, на здравствену заштиту грађана, као и право на осигурање за случај незапослености.

Право на здравствену заштиту значи да ће сваки наш грађанин који оде у Словенију и коме се укаже потреба за хитном медицинском услугом моћи да је добије, а неће морати да је плати, већ ће то ићи на терет фонда здравства. И обрнуто, ако словеначки држављанин дође у Србију он ће добитит ууслугу од наших установа, а плаћање иде од словеначког фонда за здравство.

Ј. Петровић

-----------------------------------------------------------

Пензије у Стразбуру

Удружење оштећених словеначких пензионера из Србије упутиће Међународном суду правде у Стразбуру тужбу против Србије и Словеније, које су потписујући Споразум о социјалном осигурању угрозила права најстаријих, потврдио је јуче за „Политику” др Гајо Голубовић, председник Удружења оштећених пензионера.

Он каже да је недопустиво да се, како је то споразумом регулисано, пензионерима исплаћују само пензије од 1. децембра 2010. године, а да претходне године нису узете у обзир.

– Пензија је стечено право сваког појединца и она се не сме и не може одузети. Одлуком да се исплаћују само заостале пензије од прошле године ово право је угрожено. За то нису питани ни српски ни словеначки пензионери, већ су у њихово име одлучивале две држава и оштетиле их, због чега се мора потражити помоћ Стразбура – категоричан је Голубовић.

Да су узете у обзир све године за које пензионери из Србије, али и Словеније имају право да примају пензије, на основу уплаћених доприноса, примања би данас биле много виша.

Ј. П.