Povećanje poreza na dodatu vrednost posle izbora nije isključeno, ali samo kao poslednja, iznuđena mera. Oko ovog stava juče su se složili predstavnici Demokratske stranke (DA) i Srpske napredne stranke (SNS), učestvujući na predizbornoj debati kao gosti Američke privredne komore. Prema rečima Božidara Đelića, funkcionera DS-a, prvenstveno bi trebalo poboljšati sistem naplate i nastaviti sa politikom smanjenja rashoda.

– Povećanje PDV-a kao mera ne može biti objašnjeno ako se paralelno sa tim ne ide na poresko rasterećenje zarada, kako bismo povećali konkurentnost privrede. Ali povećanje tog nameta je poslednja iznuđena mera – kazao je Đelić i dodao da ne predviđaju nikakvo povećanje direktnih poreza.

Milenko Dželatović, član Ekonomskog saveta SNS-a, složio se sa Đelićem da je veći PDV moguć samo u krajnjoj instanci, ali mu je istovremeno i zamerio zašto mere o kojima priča nije sproveo u prethodne četiri godine.

– Dva odsto veći porez nije ništa naspram jedne milijarde uštede na javnim nabavkama – obrazlagao je Dželatović svoj stav i dodao da možda treba i pretresti Zakon o PDV-u.

Neslaganja je bilo oko uvođenja dodatnih nameta bankarima. Raspravu je pokrenula Jorgovanka Tabaković, funkcionerka SNS-a, ističući kako mora da se popusti poreska presija na realni sektor, odnosno privredu, a da se razmisli o dodatnom oporezivanju banaka. Kako kaže, NBS ih je razmazila nudeći atraktivne dužničke papire zbog kojih bankari danas radije posluju sa državom nego sa privredom. Božidar Đelić je rekao da se zgražava zbog takvih predloga, jer kako reče, ništa nećemo dobiti time što ćemo kazniti banke.

– Od kad je porez kazna – dobacila je Tabakovićeva i dodala da je tu ideju čula i od Marka Alena, koji je privremeno bio šef misije MMF-a u Srbiji. – On mi je rekao da se tri vrste dodatnih poreza mogu uvesti bankama. Prvim vidom oporezivanja plaćala bi se sigurnost koju država garantuje finansijskom sektoru i to tako što im garantuje depozite ili cilja određeni nivo inflacije. Drugi vid nameta podrazumevao bi oporezivanje bilansnih pozicija banaka, a treći oporezivanje njihovih usluga – kazala je Tabakovićeva.

Božidar Đelić suprotstavio se toj ideji i podsetio da i bez dodatnih poreza bankari ističu kako su njihovi profiti u Srbiji manji nego u regionu, uprkos činjenici da kamate nisu niske. On ne želi da naša zemlja, poput nekih iz susedstva, zabeleži negativan priliv investicija.

Tabakovićka je objasnila da je njihova ideja da se nađe balans između izreke da je kapital plašljiv kao ptica, ali i proždrljiv kao svinja, a ne da se kažnjavaju banke.

– Naša ideja je da uđemo u diskusiju sa NBS oko smanjenja obaveznih rezervi – pojasnio je Đelić. – Sistem klasifikacije rizika u našoj zemlji je stroži nego regionu.

Složili su se i da će posle izbora biti neophodno doneti nove mere za uravnoteženje budžeta, kao i da treba ukinuti parafiskalne namete i preispitati da li je Srbiji neophodno više od 130 različitih agencija. Kada je o podsticanju zapošljavanja reč, imali su drugačije stavove. Dok je Milan Knežević, koji je u debati branio boje naprednjaka, istakao kako je suludo da država finansira otvaranje novih radnih mesta, umesto da sačuva postojeća, Slobodan Kocić, gradonačelnik Leskovca istakao je da podržava sistem podsticanja zapošljavanja, ali da je protiv njihove podele na proizvoljan način.

Predstavljajući svoje ekonomske programe investitorima, Đelić je naveo da su za DS ključni borba za radna mesta, podrška malim i srednjim preduzećima i povećanje izvoza kroz jačanje industrije i poljoprivrede, dok je Tabakovićka istakla da je cilj SNS-a platežno sposoban kupac.

Govoreći o nameri države da štedi, Đelić je iskreno priznao šta mu se vrlo često dešavalo u avionu na poslovnim putovanjima.

– Naš dogovor u vladi bio je da putujemo, ako treba i daleko, ali ekonomskom klasom. Međutim, vrlo često mi se dešavalo da u biznis klasi sretnem funkcionere javnih preduzeća, koji kad me vide da idem prema ekonomskoj klasi obaraju pogled i gledaju u cipele – svedočio je bio Đelić.

A. Telesković