Tragali smo za ozbiljnom srpskom kompanijom i mislimo da smo je našli u firmi „Verano”.

Tako je pre neki dan predsednik Upravnog odbora sajma „Rimini” Lorenco Kanjoni pohvalio svog partnera u konzorcijumu za kupovinu Beogradskog sajma Radomira Živanića.

Posle grčke Marfin banke s kojom je kupio Robne kuće „Beograd”, Živanić je ušao u u partnerstvo s „Riminijem” da bi kupio Beogradski sajam i tako navukao na sebe još veću pozornost javnosti.

O vlasniku „Verana” zapravo se i ne zna mnogo.

Za Miliju Babovića, dugogodišnjeg poslovnog partnera Radomira Živanića, zna se barem kako je počeo – otvorio je butik u rodnom Ivangradu (Beranama), proširio je biznis do Užica i odatle se probio do radnje u Beogradu. Kakav je ulog u kapitalu i radnom iskustvu Živanić doneo 1991. godine kada je sa Babovićem osnovao „Verano grupu”, nije poznato. U njegovoj zvaničnoj biografiji navedeno je samo da je rođen u Beogradu 1958. godine, diplomirao na Pravnom fakultetu, oženio se i dobio tri sina. Govori engleski, italijanski i grčki jezik.

Prvi uspeh „Verana” bio je pravo na ekskluzivno zastupstvo „Dizela”, „Ripleja” i ostalih poznatih svetskih marki, ali su zasluge za to mediji pripisivali Baboviću i njegovom bratu. Još veće postignuće bilo je obezbeđivanje ugovora o zastupanju „Pežoa”, sklopljenog 1996. godine. Uz to se tandem Babović–Živanić izborio i da budu ekskluzivni prodavci „gudjer” guma i „eko” motornih ulja. Osim toga postali su zastupnici „Sonija”, „Gorenja” i „Armala”, kupili su pumpu „Ciklon” i deo akcija Nove banjalučke banke.

Novinari nisu mogli ništa drugo osim da spekulišu da li je Živanićevo bogatstvo stečeno samo u tim poslovima. A on se početkom 2000. godine privremeno preselio u Grčku zbog, kako je rekao, problema s vlastima, ali nikada nije objasnio u kakvom je sukobu bio s njima. Evropska unija je smatrala da barem izvesno vreme nije bio u lošim odnosima s krugovima bliskim Slobodanu Miloševiću, pa ga je zato uvrstila u listu osoba nepoželjnih na njenom tlu. Bez obzira na to, novinarskih tekstova o Živaniću iz tog perioda skoro da i nema.

Mediji ga nisu spominjali ni pošto je zemunski klan oteo njegovog poslovnog partnera Miliju Babovića radi otkupnine. Kako je posvedočio Dušan Mihajlović, tadašnji ministar policije, Živanić se odmah prijavio na poligraf i prošao test. Ni istraga nije ukazala da ima razloga da se sumnja da je on znao išta o otmici.

Pošto je platio kidnaperima 10,5 miliona evra, Babović je pušten na slobodu a zatim se povukao iz javnog života i Živaniću prepustio „Verano”. Nije poznato kako su se partneri raskusurali ni u kakvim su odnosima ostali.

„Verano grupa” je danas konglomerat 25 firmi. I dalje je najpoznatija po prodaji „pežoa” i zauzima (prema poslednjim dostupnim procenama) oko osam odsto srpskog tržišta. Pre dve godine su se hvalili da im je prodaja porasla 46 odsto, odnosno 14 odsto više nego što se proširilo celo tržište.

Dok su njegovi stručnjaci za spinovanje koristili svaku priliku da uspehe„Verana” vežu za auto-biznis, Živanić je gotovo neopaženo izrastao u jednog od najvećih (uz Miroslava Miškovića i Petra Matića) investitora u poslovima s nekretninama u Beogradu.

Spektakularan ulazak u tu vrstu biznisa Živanić je obelodanio u oktobru 2007. godine kada je kupio Robne kuće „Beograd” za 360 miliona evra. Ubrzo se, međutim, ispostavilo da sve pare nisu baš njegove jer je garanciju od 44 miliona evra (koju je trebalo položiti za kupovinu Robnih kuća) Živaniću dala jedna grčka banka, dok je ostatak novca pripadao takođe grčkom „Marfin” investicionom fondu. Taj fond imao je i istoimenu banku nastalu spajanjem tri banke, među kojima je i Laiki banka, spominjanu u nalazima istražitelja Haškog tribunala kao mesto na kome su završile pare koje je devedesetih godina iz Srbije ispumpavao režim Slobodana Miloševića.

Samo dan posle kupovine Robnih kuća „Beograd” dobri prijatelji iz „Marfina” (tako ih je Živanić oslovljavao) oglasili su se tvrdeći da su oni vlasnici 66 odsto kapitala RK „Beograd”. Živanić je to opovrgao tvrdeći da je on vlasnik Robnih kuća, da bi posle nekoliko meseci „Verano” priznao da je vlasnik svega trećine Robnih kuća, uz naglašavanje da je rukovođenje firmom prepušteno njima. Nikada nije rečeno ko će nabaviti obećanih 70 miliona evra koje je Živanić planirao da investira u RK „Beograd”.

Do danas „Verano” je renovirao i otvorio „Beograđanku” i objekte Robnih kuća na Terazijama, u Zemunu i na Dušanovcu čije rafove uglavnom popunjava italijanski lanac robnih kuća „Koin“ i proizvođač „Oviese“. Najavljuje se i skoro otvaranje preostalih 28 objekata Robnih kuća u 24 grada Srbije. Uz sve to „Verano” je dobio i dve zgrade u Knez-Mihailovoj, mada su na njih polagali pravo stari vlasnici čijim precima je ta imovina nacionalizovana i prepuštena na korišćenje RK „Beograd”.

Sve one zajedno zauzimaju oko 240.000 kvadrata.

Nešto sporiji Živanić je bio u renoviranju još jedne propale robne kuće iz zlatne ere potrošačkog socijalizma, nekadašnje „Beteksove” zgrade na Banovom brdu. Da su je preuzeli nakon što je bila, kako se pretpostavljalo, u rukama Mišković i Miodraga Kostića, javnost je saznala prošle godine, ali u „Veranu” nisu bili voljni da otkriju koliko su je platili i koje je veličine. Otvaranje je bilo najavljeno za sredinu ove godine, ali radovi još nisu počeli.

Vladimir Vukasović

Sutra: Novi šoping molovi

-----------------------------------------------------------

Vlasnik „Verana” izgubljen u elektronskoj pošti

Čim se u javnosti pročulo da je „Verano” zajedno sa italijanskim „Riminijem” zainteresovan za kupovinu Beogradskog sajma, redakcija „Politike” zatražila je intervju od Radomira Živanića.

Još 16. juna u marketingu „Verana” dobili smo potvrdan odgovor, ali i zahtev da pitanja pošaljemo elektronskom poštom pa će vlasnik kompanije, iako nerado razgovara sa novinarima – odgovoriti.

Interesovalo nas je kakve namere ovaj biznismen ima kada je reč o ekskluzivnoj lokaciji na kojoj se trenutno nalaze sajamske kupole i kako je došlo do saradnje sa italijanskim „Riminijem”, odnosno ko je koga našao kao partnera, ali i iz kojih će izvora kupovina biti finansirana. Zanimalo nas je i da li se kupovina Robnih kuća „Beograd” isplatila i kakva je trenutna uloga grčko-britanskog fonda Marfin investment grupa? Interesovao nas je i komentar gospodina Živanića na izjavu Aleksandra Vujičića, direktora Uprave za sprečavanje pranja novca, da se u Srbiji novac najčešće „opere” ulaganjem u nekretnine, velike trgovinske lance, kockarnice i poslove preko ofšor kompanija.

Na ova i mnoga druga pitanja odgovore smo dobili posle osam dana. Ali je umesto Živanića, na naše iznenađenje, na pitanja odgovorio Krsto Sandić, potpredsednik „Verana” i direktor Robnih kuća „Beograd”. Uz obrazloženje da je unutar kompanije došlo do rupe u komunikaciji i da je tako, bez obrazloženja i prethodne najave Krsto Sandić „zalutao” u redakcijskoj elektronskoj pošti. Iz Kompanije „Verano” su se izvinili i priznali grešku, ali obećani intervju nismo dobili.

A. N.