Једна од најчешће спомињаних предности Србије у односу на друге земље у окружењу је – ниска надница. И одиста с просечном платом од око 380 евра спадамо у ред држава са најмањим платама. Проблем је, међутим, што су намети на те плате несразмерно високи, поготово на примања која су знатно испод тог скромног просека. Другим речима, не постоји селективност у оптерећењима – да се сразмерно више узима од оних који и примају више.

Према подацима портала EurAktiv Србија, а преноси Бета, пореско оптерећење плата у Србији је на нивоу просека ЕУ, али нема скале у опорезивању високих и ниских зарада, него се свима узима готово исти проценат.

Према подацима Организације за економску сарадњу и развој ОЕЦД, пореско оптерећење бруто плата у Србији је 38,5 одсто, а у ЕУ 39 одсто.

То оптерећење је, како је пренео EurAktiv (www.euractiv.rs), једнако намету од 63 одсто на нето плату што значи да на сваких 100 динара које исплати запосленом, послодавац у Србији мора да издвоји још 63 динара за порезе и доприносе.

Проблем са системом опорезивања плата у Србији није, међутим, само у томе што је пореско оптерећење превелико за просечну плату, него у томе што је жестоко за плате ниже од просека, истакао је професор на предмету Тржиште рада на Економском факултету у Београду Михаил Арандаренко.

Пореска оптерећења на плате ниже од просека, какве прима већина запослених, процентуално су готово идентична као на високе. Тако на нето плату од 210 евра послодавац држави даје још 127, што је 62 одсто нето зараде, док се на двоструко већу плату издваја 66 одсто, а на 150.000 динара 68 одсто.

Како је указао Арандаренко, други проблем је то што је у Србији неопорезовани износ плате мали – 73 евра, док је у европским земљама тај део често једнак минималној заради, а у неким земљама су и стопе доприноса за раднике са малим платама ниже.

У Србији се, додуше, не плаћају доприноси за пензионо и социјално осигурање за плате које су до 35 одсто од просека земље, али ни на део примања која су изнад пет просечних плата – нешто мање од две хиљаде евра. За неког, на пример, ко има плату од пет хиљада евра доприноси од 22 одсто обрачунавају се за део зараде до две хиљаде, а остатак је неоптерећен за пензионо и социјално осигурање.

Један број земаља у ЕУ у актуелној кризи смањио је оптерећење зарада и понудио олакшице за породице. Србија није пошла тим примером, јер се наметнуо проблем минуса у фондовима и буџету. Пореске реформе, најављиване за 2009. и 2010. годину, одложене су за неко боље и богатије време.

Министар економије и регионалног развоја Србије Небојша Ћирић недавно је предложио да се пре парламентарних избора који се очекују у пролеће 2012, оптерећење на нето плате смањи са 63 одсто на 40 до 45 одсто, али тај план се за сада не разматра званично.

Према писању EurAktiva, постоје велике препреке за остварење тог плана у мандату садашње владе – предлог има предизборни карактер, а о њему се још није изјаснила Демократска странка, највећи коалициони партнер странке Г17 чије ставове износи Ћирић.

Друга евентуална промена о којој се говори јесте подизање неопорезивог износа плате на 100 евра, на шта се влада обавезала у договору са социјалним партнерима средином ове године, али и то би се одразило на буџет.

Стручњаци подвлаче да одлука о смањењу пореског оптерећења плата не може бити изолована мера, што значи да би било потребно смањење расхода у буџету или повећање дефицита и повећање неких других пореза, што значи повећање ПДВ. „То не може да буде реформа која саму себе финансира, кад год да смо је спроводили, и у добра и у лоша времена”, сматра члан Фискалног савета који се дуго бавио пореском реформом Никола Алтипармаков, не желећи да каже да ли би повећање ПДВ било неопходно у случају пореске реформе.

Локалне самоуправе успротивиле су се повећању неопорезивог дела, јер је недавно усвојен закон о њиховом финансирању по којем оне добијају више новца од пореза на плате на својој територији.

С. Костић

----------------------------------------------------------------------

Бајец: Размотрити смањење пореза на зараде

Економски саветник премијера Србије Јуриј Бајец сматра да не би требало повећавати стопу пореза на додату вредност, већ размотрити смањење пореза и доприноса на зараде. Он је рекао да би смањење доприноса довело до пада прихода у буџету, који би се, како је навео, могли надокнадити смањењм јавне потрошње.

Бајец је навео да би се тим смањењем, према неким предлозима, могла уштедети готово милијарда евра.

Према његовим речима, битно питање фискалане реформе је да ли постоји простор за смањивање пореза парафисклалних оптерећања, како би се привреди олакшало пословање. Питање је како растеретити привреду и истовремено финансирати основне јавне потребе као што су пензије и здравстени систем, који још нису реформисани, рекао је Бајец.

Бета

------------------------------------------------------

Високе обавезе

Потпредседница владе Верица Калановић на презентацији студије Пројекта америчке организације за помоћ УСАИД о администативним препрекама пословању у Србији, рекла је да се припрема нова реформа којом ће се поједноставити административна процедура и побољшати конкурентност предузећа.

Административне обавезе које намеће држава, коштају предузећа у Србији 4,2 одсто бруто домаћег производа, односно 1,35 милијарди евра годишње, показали су резултати студије УСАИД. Та сума је превисока у поређењу са појединим земљама ЕУ. У Аустрији те обавезе коштају 2,8, у Чешкој 2,9, у Данској 2,1, а у Холандији 1,7 одсто БДП.

Бета