Охрабрују јасни знаци да се привреда Србије креће у правом смеру, ослањајући се мање на раст заснован на потрошњи и задуживању него у периоду пре кризе, наведено је у Писму о намерама, које је Влада Србије упутила Међународном монетарном фонду.

„Надамо се да ће се опоравак привреде убрзати крајем године у складу с нашом основном пројекцијом раста, али ћемо спроводити политику водећи рачуна о потенцијалним ризицима”, наведено је у писму, које су потписали премијер Мирко Цветковић, министарка финансија Диана Драгутиновић и гувернер у оставци Радован Јелашић и које је влада усвојила 10. јуна.

Према расположивим показатељима за прво тромесечје, привредни раст је и даље недовољан и сувише неуједначен да би могао да утиче на оживљавање тржишта рада, углавном због недостатка подстицаја на страни спољне тражње и пада инвестиција.

У Србији се у овој години очекује реални раст бруто домаћег производа од 1,5 одсто и три одсто у 2011. години, с растом запослености од 2011. „Нажалост, опоравак наше привреде вероватно неће бити онако брз како смо се надали, а свесни смо ризика у погледу негативног утицаја грчке дужничке кризе на регион и економских тензија у еврозони”, наведено је у писму.

Као позитивније кретање истакнуто је знатно смањење инфлације, што омогућава трајно стабилизовање инфлације у границама ниског једноцифреног распона, као и веома добро стање девизних резерви, које обезбеђује Народној банци Србије довољно простора да одржи стабилне услове на девизном тржишту.

Спорији темпо привредног опоравка, у комбинацији с ниском потрошњом и увозом, имаће негативан утицај на пореске приходе и довешће до већег фискалног дефицита од првобитно планираног.

Како је наведено, расходна страна буџета за 2010. углавном ће бити у складу с планом, а фискални дефицит биће повећан на 4,75 одсто БДП-а, чиме ће бити надокнађен подбачај прихода, условљен слабијим привредним растом од очекиваног, док би у 2011. години дефицит требало да буде сведен на четири одсто БДП-а.

Смањење масе зарада у консолидованом сектору државе на око осам одсто БДП-а и нето издатака за пензије на око 10 одсто до 2015. године представља кључно упориште напора владе да успостави стабилније јавне финансије, наведено је у писму.

Номиналне зараде у јавном сектору остаће замрзнуте током 2010. године. Редовна полугодишња индексација зарада у јавном сектору почеће 2011. године, а прилагођавање ће бити спроведено у априлу 2011. и априлу 2012. према расту потрошачких цена током претходних шест месеци и једној половини стопе реалног раста БДП-а, уколико буде позитивна, оствареној у претходној години, као и у октобру 2011. године према расту потрошачких цена током претходних шест месеци.

Номиналне пензије ће такође остати замрзнуте у 2010. години, а на редовну полугодишњу индексацију пензија до априла 2012. биће примењивано исто правило као и на зараде у јавном сектору.

После индексације у априлу 2012, пензије ће и даље бити индексиране у полугодишњим интервалима растом потрошачких цена, и почев од априла 2013. године, додатни раст пензија биће једнак реалном расту БДП-а оствареном у претходној години, умањеном за четири одсто.

Та формула индексације биће задржана све док нето расходи за пензије не падну на око 10 одсто БДП-а.

Влада остаје привржена структурним реформама којима ће се решити главне препреке за прелазак на модел привредног раста заснован на извозу. Унапређење пословног окружења и јавне инфраструктуре од пресудног је значаја за извозно оријентисана предузећа, наведено је у писму.

С обзиром на то да необезбеђена изложеност валутном ризику може угрозити финансијску стабилност и делотворност монетарне политике, приоритет политике владе биће и подстицање коришћења домаће валуте у финансијским трансакцијама.

Писмо о намерама објављено је на сајту Народне банке Србије, након што је ММФ на свом сајту објавио извештај везан за четврту ревизију текућег стенд-бај аранжмана са Србијом.