Економија
Војна индустрија Србије препорођена
Нема државе у региону која је за само пет година произвела нови авион, ново самоходно артиљеријско оруђе и ново оклопно борбено возило, што је све успело Србији
У време када се привреда Србије суочава са светском економском кризом и када је политика очувања договорених послова, а самим тим и очувања радних места, заправо, услов каквог-таквог социјалног мира, војна индустрија Србије бележи велике успехе. У ствари, она би могла да буде тај технички и технолошки замајац који би земљу повукао напред, нешто као својевремено француски програм „Еурека”, који је целокупну француску привреду подигао на много виши ниво и извукао земљу из тадашње рецесије.
Десет година после напада НАТО-а на Југославију, „војна индустрија Србије прави је феникс”, констатују ових дана многи светски војни листови и стручне публикације које су преплављене фотографијама новог српског борбеног оклопног возила „Лазар”, самоходног артиљеријског система „Нора-Б/52” и школског клипног авиона „Ласта-95”. Неки листови подсећају, већина ипак прећуткује, да је 1999. године за време агресије НАТО-а на Југославију војна индустрија Србије била тешко бомбардована и оштећена, да су неке фабрике попут панчевачке „Утве” биле бомбардоване већ прве ноћи, да су све фабрике војне индустрије, осим три, доживеле и преживеле жестоке ваздушне нападе. Фабрика „Прва петолетка” у Трстенику није гађана јер је вероватно имала претходно већ склопљене уговоре са неким западним фирмама, „Прва искра” у Баричу није гађана јер би то би била еколошка катастрофа за цео Балкан, а фабрика муниције „Први партизан” у Ужицу своје главне погоне има дубоко испод земље, па јој НАТО бомбе и ракете ионако не би могле ништа. Сви остали су тешко оштећени, посебно фабрике „Крушик” у Ваљеву и „Слобода” у Чачку које су на претходним тендерима за извоз у Јужну Америку победиле неке западне компаније. Па су онда годину дана касније изнад „Крушика” и „Слободе” дошли амерички Ф-16 да ракетама покажу шта је то Монроова доктрина: „Америка Американцима” .
Дакле, после десет мучних година, уз огромно напрезање запослених у свим тим фабрикама војне индустрије и уз помоћ Владе Србије, производња је потпуно обновљена, освојени су нови производи и нова тржишта, извоз расте. У свему томе, компанија „Југоимпорт СДПР” постала је интегратор српске одбрамбене индустрије, али та компанија од 2007. има дозволу и за производњу наоружања и војне опреме, где улаже сопствено знање и средства па је у току реализација следећих система: самоходно артиљеријско оруђе „Нора-Б/52”, модернизована хаубица од 105 мм, минобацач од 60 мм, муниција калибра 105 мм повећаног домета, муниција калибра 155 мм ЕРФБ/ББ, бацач граната БГЈ 40, минобацачки балистички рачунар КИС М07/М07-Г, школски клипни авион „Ласта-95”, борбено оклопно возило „Лазар”, прслук заштитни балистички и прслук тактички, вишенаменски ракетни систем великог домета „Алас”... Може се слободно рећи да је „Југоимпорт СДПР” препородио српску војну индустрију, и да је наставио развој домаћих војних пројеката чак и у време када су неки политичари заговарали искључиво увоз наоружања и војне опреме из иностранства. Отуда ових дана и похвале „Југоимпорту СДПР” у иностраној војној штампи, а возило „Лазар” на свим је сајтовима куће „Џејнс”.
Какав је извозни девизни ефекат српске војне индустрије? Осим посла са Ираком, вредног око 235 милиона долара, у изгледу је и нови велики посао око продаје борбеног оклопног возила „Лазар” Ираку. У оквиру првог посла Ирак је већ купио 20 школских авиона „Ласта-95”, дискретно најављујући да би тај број могао бити и већи. Ирак купује и нове српске минобацаче и муницију, а будући да је бивша СФРЈ градила и погоне за производњу и ремонт ирачке артиљерије, то су они наше „старе муштерије”. Осим тога, управо је артиљерија бренд српске војне индустрије, што доказује и извоз самоходног артиљеријског система „Нора-Б/52” у Мјанмар, а сада и у једну афричку земљу. Добити посао у Африци продајом далекометног самоходног артиљеријског оруђа, у конкуренцији са војном индустријом Француске, Израела, Шведске и посебно Јужноафричке Републике, која иначе прави најбоље топове у свету, то је заиста успех вредан сваког честитања.
Једно време мислило се да је наша једина извозна шанса здрава храна. Ајвар, ракија и томе слично. Срећом, било је и оних који су форсирали опоравак војне индустрије. И у томе успели.
Последњи коментари
Gospodine Lazanski, očigledno ste zaboravili šta ste pisali o mogućnosti da se Kuvajtu prodaju modernizovani tenkovi M-84, počeli sa cifrom od 300 miliona dolara, došli do 150 pa se to završilo sa time da se sada i Hrvati spominju kao ozbiljan partner da urade to što nismo mi. A počelo je „privatnom inicijativom“ SDPR-a, čak bez učešća VTI-a, i sve ovo oko „Lazara“ mnogo liči na tu situaciju. Sada je međutim doba „tranzicije“ i tržišnih zakona pa je SDPR ovlašćen da proizvodi, i onda bez stida i gospodin Miloradović može da se isprsi kao „konstruktor“ Lazara, a VTI može da se uračuna kao „ispomoć“ glavnima. SDPR ima dodir sa mogućim kupcima a VTI ih nema, otuda sada može da otima i krade posao VTI-u. Da dobro ste pročitali, Lazar je više krađa od VTI-a nego bilo šta drugo. Tamo gde je organizacija kakva treba da je, SDPR ne bi bio nikakav integrator već bi imao zadatak da u kontaktu sa kupcima a uz tehničku podršku VTI-a nalazi poslove za VTI i naše fabrike namenske. To je najjeftinija organizacija i tako rade firme koje na tržištu prave pare, nema tu velike nauke. Oni isti koje ste kritikovali u ranijim tekstovima su se potrudili da naprave papazjaniju od firmi koje se bave naoružanjem, tako da se praktično jedna grupa ljudi koja se bavi naoružanjem podelila na više firmi i radi zasebno umesto da budu u jednoj organizaciji i IZVOZE! Taj učinak je daleko štetočinskiji jer će dugoročno unazaditi naše potencijale i nastup na trećim tržištima. Sve je to daleko od dobre namere i organizacije, ali šta se radi da se to eliminiše i negativni efekti otklone, i da li u tome i Šutanovac treba da učestvuje?
Ne zaboravite da je i Davinić podržavao Lastu, ali je i pravio afere sa satelitom i pancirom o kojima ste pisali. Tačno je da Šutanovac podržava Lastu, ali sam siguran da ga ne brine ni najmanje zašto i koliko projekat kasni, kao i materijalo-tehnička osnova tima koji u VTI-u radi na tom projektu. Niti zašto naši ljudi iz dijaspore ne rade na G-4 već i taj projekt kasni.
Vojna industrija ce istinski biti preporodjena samo kada razvije ono sto joj je trebalo da se istinski odbrani od NATO, kao moderne radare, rakete i protivvazdusnu odbranu uopste. To je stoga sto je to ono sto svet istinski hoce i zeli da kupi. Uzgred, to zahteva znanje elektronike, elektromagnetike, materijala i matematike(za sofisticiranu obradu podataka od radara)sto je sve dobro za nasu nauku. Nazalost nema drzavne mudrosti da finansira dugogodisnji razvojni program, da se osvoje sve komponente, mada koliko je meni poznato, strucnjaka imamo, ne mnogo ali dovoljno.Pri tom, mudrost i svetska praksa nalazu, da se razvoj vodi u najmanje dve konkuretne grupe, kako bi se obe "stimulisale" - jedna drzavna a druga privatni kapital. Kladim se da bi za dve godine imali proizvode koji se mogu prodati za daleko vece pare i lakse nego nekakva oklopljena borna kola( ne da ih potcenjujem ali kad dodje dotle da ih koristite, racunajte da ste rat vec izgubili-sa nekim velikim). Uz to Srbija bi imala i politicki adut, da je u stanju da proda oruzje "kriznim" podrucijima ako joj se ne izadje u susret.Da Srbija ima neki efikasan raketni protivavionski sistem koji moze da proda, vec bi odavno bila "integrisana" a mozda i to Kosovo ne bi bilo to sto je.
Smisao ulaska u Partnerstvo za Mir (tj. rat) je bio da se zaposli domaca INDUSTRIJA, pre svega proizvodjaci municije i da Srpski proizvodjaci udju u sistem nabavki NATO-a, jer su po kvalitetu i ceni konkurentniji od Turaka, Bugara i drugih. Da dobijaju podugovore, pozive za desetine hiljada tendera iz zemalja NATO pa neka se pokazu. Neka ponude dobar metak jeftiniji od Turaka i SRBIJA moze od toga da zivi sledecih 30 godina! Medjutim neko u ovoj zemlji u vrhu vlasti to NE ZELI jer bi izgubio mogucnost masnih provizija, vise voli da prodaje krs po Africi, a prica o radnim mestima. Zabole njih za radna mesta, jedino ih interesuju provizije, a toga u sistemu kao sto je NATO nema ili oni tu nemaju sta da traze. Ne treba da udjemo u NATO, ali nas nista ne sprecava da trgujemo i imamo koristi kao drzava (osim nesposobnih i korumpiranih funkcionera?). Dokle vise? Sve bi ih trebalo staviti u jedan |Lazar| zakljucati vrata i izgubiti kljuc!