Meni

Ekonomija

Vojni penzijski fond pripaja se „civilnom” 1. januara

Vojni osiguranici idu u starosnu penziju sa 55 godina života i 25 godina staža, ako su najmanje 15 godina bili na beneficiranim radnim mestima

Fond za socijalno vojnih osiguranika, nastaviće da obezbeđuje pravo na zdravstvenu zaštitu (Fo­to D. Jevremović)

Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika pripojiće se 1. januara 2012. godine Republičkom fondu PIO. To znači da će „civilni” penzijski fond ubuduće voditi i poslove penzijskog i invalidskog osiguranja vojnih lica, potvrdila je juče za „Politiku”, Radina Todović, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike.

Imajući u vidu negodovanje vojnih osiguranika na pomen pripajanja Fondu PIO, zbog bojazni da će im biti umanjena prava koja imaju kao penzioneri vojnog fonda, Todovićeva objašnjava, da se konsolidacija vojnog fonda odnosi samo na deo koji se tiče – prava na penziju, dodatak za pomoć i negu, novčanu naknadu za telesno oštećenje, kao i pravo na naknadu pogrebnih troškova.

Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, nastaviće da obezbeđuje pravo na zdravstvenu zaštitu vojnih osiguranika i korisnika penzije kao i druga prava. U okviru Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika obezbeđivala su se i druga prava kao što su naknada dela troškova za stanovanje korisnicima vojnih penzija bez stana o čemu je bilo mnogo polemike dok se zakon pripremao, pojašnjava Todovićeva.

Pripajanje vojnog Fondu PIO praktično je nastavak penzijske reforme, kaže naša sagovornica, i naglašava da će pojedine odredbe Zakona o vojsci nastaviti da važe do 31. decembra 2014. godine.

– One se tiču dela koji se odnosi na mogućnost da oficiru, odnosno podoficiru služba prestaje i pre ispunjenja opštih uslova za sticanje starosne penzije, ako je navršio najmanje 20 godina penzijskog staža, od čega ima 10 godina provedenih u svojstvu profesionalnog vojnog lica – ističe Radina Todović.

Zakonom su profesionalna vojna lica definisana kao zaposleni koji rade na poslovima gde se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i koji mogu pod posebnim uslovima ostvarivati pravo na penziju. „Osiguranici kojima prestane zaposlenje s pravom na penziju pre ispunjenja opštih uslova za starosnu penziju 65 godina (muškarac), 60 (žena) i najmanje 15 godina staža, 40 (muškarac), odnosno 38 (žena) i najmanje 58 godina života, 45 godina staža osiguranja, mogu ostvariti pravo na starosnu penziju po povoljnijim uslovima”, ističe ona.

Propisani uslovi za sticanje prava na starosnu penziju profesionalnih vojnih lica, koji će se primenjivati od 1. januara 2012. godine, a koji su isti kao i za ostale određene kategorije osiguranika, su 55 godina života i 25 godina staža osiguranja od čega najmanje 15 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

Todović napominje da se ovaj uslov dostiže tek 2022. godine. Za ostvarivanje prava za profesionalna vojna lica počev od 2012. godine postepeno se podiže uslov za penzionisanje i po osnovu godina života i navršenog staža, ali i uslov u pogledu godina provedenih na radnim mestima sa beneficiranim radnim stažom.

– Dakle, uslov sa 53 na 55 godina života postepeno se za po dva meseca podiže do 2022. godine, a uslov od 20 na 25 godina staža osiguranja postepeno se podiže za po četiri meseca, dok se uslov od 10 na 15 godina efektivno provedenih na tim radnim mestima postepeno podiže za po četiri meseca – objašnjava Todovićeva.

Međutim, izuzetno od ovih uslova podoficir i oficir do čina pukovnika može da ostvari pravo na starosnu penziju kad navrši 40 godina staža i najmanje 53 godine života, odnosno oficir do čina pukovnika kad navrši 40 godina staža i najmanje 54 godine života.

Treba napomenuti, ističe Todovićeva, da će se na ovaj način utvrđivati godišnji lični koeficijent i za druge zaposlene u MUP-u, BIA, VOA, VBA, pod uslovom da su u nekoj od ovih službi navršili najmanje 20 godina staža. Pored navedenog kod utvrđivanja visine iznosa penzije profesionalnim vojnim licima, kao i drugim određenim kategorijama utvrđeni iznos penzije uvećava se za 20 procenata.

Za vojne osiguranike utvrđeni su povoljniji uslovi za invalidsku penziju, a izuzetak je napravljen i za prava na porodičnu penziju, kao i kod određivanja visine ove penzije.

Kada je reč o usklađivanju penzija, Todovićeva kaže, da se one usklađuju dva puta godišnje 1. aprila i 1. oktobra, kao i penzije ostalih korisnika. Sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje profesionalnih vojnih lica obezbeđuju se od uplata doprinosa kao i budžetom, počev od 1. januara 2012. godine.

Jasna Petrović
objavljeno: 02.12.2011.

Poslednji komentari

Živan Pešić | 03/12/2011 19:18

Do fuzije dva fonda trebalo je doći još 2008.Verovatno se računalo da će za godinu-dve problemi Vojnopenzionog Fonda biti rešeni i sa čistim računima pripojiti ga civilnom.Proteklih godina ,ne samo da problemi nisu rešeni,nego izgravanjem zakona od strane Min. odbrane,broj tužbi protiv Fonda se povećao na preko 35.000.Svojim radom(neradom) Min. odbrane je napravilo ogroman dug,jer su sume koje su neki penzioneri dobili putem presuda,veće za 2,5 do 3 puta od duga(zatezne kamate,troškovi suda,veštačenja,advokata itd)
Penzionerima,koji su jedno vreme bili na teritoriji Crne Gore,u vreme SCG,SRJ ili SFRJ duguju 11 penzija iz 2008.god.Njih šest, od 2007. nije primilo ni dinara.Zahvaljujući efikasnosti našeg sudstva,posle 4 godine čak su pale neke prvostepene presude.Sigurno da ima još dosta problema koji će naslediti civilni fond i uopšte im neće biti lako.Problemi su gomilani godinama pa će biti potrebno puno vremena da se to reši

Živan Pešić | 03/12/2011 20:05

U osnovi je problem ili bahatog i neodgovornog ponašanja ljudi u Ministarstvi odbrane ili je odgovornost u samoj Vladi,koja je zbog hroničnog nedostatka para,usmerila pare u fondove "višeg" prioriteta, po sistemu otežite,neka to rešava neka druga Vlada posle nas.
O svim kršenjima zakona u vezi vojnih penzija više smo puta pisali ovoj Vladi.Takodje je čigledno da su Beogradski sudovi zatrpani sa više desetina hiljada tužbi vojnih penzionera protiv Ministarstva odbrane.Svakog meseca o ovom problemu se pojavljuje tekst u nekim od listova.Znači, nemoguće je da nisu bili upoznati sa očiglednim kršenjem zakona od strane svoga ministarstva.
Ostaje da se nadamo da će ili nova Vlada iduće godine,ili Min. rada i soc. politike, oformiti komisiju koja bi ustanovila ko je krivac zašto se toliko čekalo na ujedinjenje fondova, i koliki je dug napravljen ovoj državi od strane Min. odbrane.Ili će to možda pokrenuti neki hrabri novinar kao o Kolibari.A najverovatnije će biti:"Poj'o vuk magare"

Miodrag Scepanovic | 05/12/2011 11:23

Svaka čast vojnim penzionerima i ostalima koji na osnovu beneficiranog staža odlaze u tzv. prevremenu penziju, ako su zaista radili na beneficiranim poslovima. Medjutim, ovo je prilika da se preispitaju i izjednače različiti uslovi za odlazak u penziju u sklopu najavljene reforme penzionog sistema. Na primer, nije u redu da neko ide u penziju sa 55 godina starosti a da se za “ostale” najavljuju novi pooštreni uslovi od 67 godina starosti i 45 godina radnog staža (“Polítika”, 05.07.2011.). Nije u redu što se nekima obračunavalo 10 najpovoljnijih godina a sada je ceo radni vek obračunski period. Nije u redu da jedni ostvaruju samo jednu godinu sa plaćenom naknadom kao tehnoloski visak, a drugi pet i više godina u tzv. preduzećima u restruktuiranju i td. Tačno je da je odlazak u penziju tzv. stečeno pravo, ali ako je ono stečeno pod bitno različitim uslovima-onda to znači da nismo svi jednaki pred Ustavom i Zakonom!

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije