Економија

Војни пензијски фонд припаја се „цивилном” 1. јануара

Војни осигураници иду у старосну пензију са 55 година живота и 25 година стажа, ако су најмање 15 година били на бенефицираним радним местима

Фонд за социјално војних осигураника, наставиће да обезбеђује право на здравствену заштиту (Фо­то Д. Јевремовић)

Фонд за социјално осигурање војних осигураника припојиће се 1. јануара 2012. године Републичком фонду ПИО. То значи да ће „цивилни” пензијски фонд убудуће водити и послове пензијског и инвалидског осигурања војних лица, потврдила је јуче за „Политику”, Радина Тодовић, државни секретар у Министарству рада и социјалне политике.

Имајући у виду негодовање војних осигураника на помен припајања Фонду ПИО, због бојазни да ће им бити умањена права која имају као пензионери војног фонда, Тодовићева објашњава, да се консолидација војног фонда односи само на део који се тиче – права на пензију, додатак за помоћ и негу, новчану накнаду за телесно оштећење, као и право на накнаду погребних трошкова.

Фонд за социјално осигурање војних осигураника, наставиће да обезбеђује право на здравствену заштиту војних осигураника и корисника пензије као и друга права. У оквиру Фонда за социјално осигурање војних осигураника обезбеђивала су се и друга права као што су накнада дела трошкова за становање корисницима војних пензија без стана о чему је било много полемике док се закон припремао, појашњава Тодовићева.

Припајање војног Фонду ПИО практично је наставак пензијске реформе, каже наша саговорница, и наглашава да ће поједине одредбе Закона о војсци наставити да важе до 31. децембра 2014. године.

– Оне се тичу дела који се односи на могућност да официру, односно подофициру служба престаје и пре испуњења општих услова за стицање старосне пензије, ако је навршио најмање 20 година пензијског стажа, од чега има 10 година проведених у својству професионалног војног лица – истиче Радина Тодовић.

Законом су професионална војна лица дефинисана као запослени који раде на пословима где се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем и који могу под посебним условима остваривати право на пензију. „Осигураници којима престане запослење с правом на пензију пре испуњења општих услова за старосну пензију 65 година (мушкарац), 60 (жена) и најмање 15 година стажа, 40 (мушкарац), односно 38 (жена) и најмање 58 година живота, 45 година стажа осигурања, могу остварити право на старосну пензију по повољнијим условима”, истиче она.

Прописани услови за стицање права на старосну пензију професионалних војних лица, који ће се примењивати од 1. јануара 2012. године, а који су исти као и за остале одређене категорије осигураника, су 55 година живота и 25 година стажа осигурања од чега најмање 15 година ефективно проведених на радним местима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем.

Тодовић напомиње да се овај услов достиже тек 2022. године. За остваривање права за професионална војна лица почев од 2012. године постепено се подиже услов за пензионисање и по основу година живота и навршеног стажа, али и услов у погледу година проведених на радним местима са бенефицираним радним стажом.

– Дакле, услов са 53 на 55 година живота постепено се за по два месеца подиже до 2022. године, а услов од 20 на 25 година стажа осигурања постепено се подиже за по четири месеца, док се услов од 10 на 15 година ефективно проведених на тим радним местима постепено подиже за по четири месеца – објашњава Тодовићева.

Међутим, изузетно од ових услова подофицир и официр до чина пуковника може да оствари право на старосну пензију кад наврши 40 година стажа и најмање 53 године живота, односно официр до чина пуковника кад наврши 40 година стажа и најмање 54 године живота.

Треба напоменути, истиче Тодовићева, да ће се на овај начин утврђивати годишњи лични коефицијент и за друге запослене у МУП-у, БИА, ВОА, ВБА, под условом да су у некој од ових служби навршили најмање 20 година стажа. Поред наведеног код утврђивања висине износа пензије професионалним војним лицима, као и другим одређеним категоријама утврђени износ пензије увећава се за 20 процената.

За војне осигуранике утврђени су повољнији услови за инвалидску пензију, а изузетак је направљен и за права на породичну пензију, као и код одређивања висине ове пензије.

Када је реч о усклађивању пензија, Тодовићева каже, да се оне усклађују два пута годишње 1. априла и 1. октобра, као и пензије осталих корисника. Средства за пензијско и инвалидско осигурање професионалних војних лица обезбеђују се од уплата доприноса као и буџетом, почев од 1. јануара 2012. године.

Јасна Петровић
објављено: 02.12.2011.

Последњи коментари

Živan Pešić | 03/12/2011 19:18

Do fuzije dva fonda trebalo je doći još 2008.Verovatno se računalo da će za godinu-dve problemi Vojnopenzionog Fonda biti rešeni i sa čistim računima pripojiti ga civilnom.Proteklih godina ,ne samo da problemi nisu rešeni,nego izgravanjem zakona od strane Min. odbrane,broj tužbi protiv Fonda se povećao na preko 35.000.Svojim radom(neradom) Min. odbrane je napravilo ogroman dug,jer su sume koje su neki penzioneri dobili putem presuda,veće za 2,5 do 3 puta od duga(zatezne kamate,troškovi suda,veštačenja,advokata itd)
Penzionerima,koji su jedno vreme bili na teritoriji Crne Gore,u vreme SCG,SRJ ili SFRJ duguju 11 penzija iz 2008.god.Njih šest, od 2007. nije primilo ni dinara.Zahvaljujući efikasnosti našeg sudstva,posle 4 godine čak su pale neke prvostepene presude.Sigurno da ima još dosta problema koji će naslediti civilni fond i uopšte im neće biti lako.Problemi su gomilani godinama pa će biti potrebno puno vremena da se to reši

Živan Pešić | 03/12/2011 20:05

U osnovi je problem ili bahatog i neodgovornog ponašanja ljudi u Ministarstvi odbrane ili je odgovornost u samoj Vladi,koja je zbog hroničnog nedostatka para,usmerila pare u fondove "višeg" prioriteta, po sistemu otežite,neka to rešava neka druga Vlada posle nas.
O svim kršenjima zakona u vezi vojnih penzija više smo puta pisali ovoj Vladi.Takodje je čigledno da su Beogradski sudovi zatrpani sa više desetina hiljada tužbi vojnih penzionera protiv Ministarstva odbrane.Svakog meseca o ovom problemu se pojavljuje tekst u nekim od listova.Znači, nemoguće je da nisu bili upoznati sa očiglednim kršenjem zakona od strane svoga ministarstva.
Ostaje da se nadamo da će ili nova Vlada iduće godine,ili Min. rada i soc. politike, oformiti komisiju koja bi ustanovila ko je krivac zašto se toliko čekalo na ujedinjenje fondova, i koliki je dug napravljen ovoj državi od strane Min. odbrane.Ili će to možda pokrenuti neki hrabri novinar kao o Kolibari.A najverovatnije će biti:"Poj'o vuk magare"

Miodrag Scepanovic | 05/12/2011 11:23

Svaka čast vojnim penzionerima i ostalima koji na osnovu beneficiranog staža odlaze u tzv. prevremenu penziju, ako su zaista radili na beneficiranim poslovima. Medjutim, ovo je prilika da se preispitaju i izjednače različiti uslovi za odlazak u penziju u sklopu najavljene reforme penzionog sistema. Na primer, nije u redu da neko ide u penziju sa 55 godina starosti a da se za “ostale” najavljuju novi pooštreni uslovi od 67 godina starosti i 45 godina radnog staža (“Polítika”, 05.07.2011.). Nije u redu što se nekima obračunavalo 10 najpovoljnijih godina a sada je ceo radni vek obračunski period. Nije u redu da jedni ostvaruju samo jednu godinu sa plaćenom naknadom kao tehnoloski visak, a drugi pet i više godina u tzv. preduzećima u restruktuiranju i td. Tačno je da je odlazak u penziju tzv. stečeno pravo, ali ako je ono stečeno pod bitno različitim uslovima-onda to znači da nismo svi jednaki pred Ustavom i Zakonom!