Маржа „Југоросгаса”, предузећа за изградњу гасоводних система од кога „Србијагас” преузима гас, остаће иста и ове зиме и износиће 4,8 до пет одсто, што прерачунато у динаре износи око 1,8 динара по кубику, потврдио је јуче Владимир Колдин, извршни директор овог предузећа, наглашавајући да је, узимајући у обзир остале дистрибутере у Србији, ово најнижа маржа.

Колдин је на овај начин одбацио све спекулације да је због нереално високе марже, ове ћерке фирме руског „Гаспрома”, гас у Србији најскупљи, додавши да су анализе показале да има дистрибутера који зарачунавају маржу и до 10 процената.

Упитан да прокоментарише политику цена „Југоросгаса”, односно колико је тачно да је набавна руска цена гаса за Србију најповољнија, Колдин истиче да је цена „врло комфорна”, односно да је у том смислу наша земља повлашћена, јер исту цену плаћа и зими и лети иако је  потрошња неравномерна.

Он додаје да цену гаса не одређује „Југорогас” него надлежна министарства и држава.

– Интерес „Југоросгаса” није да повећањем марже одбије и оно мало потенцијалних потрошача који би да у своја домаћинства уведу гас, већ да тај број буде већи, будући да је стратегијом енергетике Србије до 2015. године предвиђено да број домаћинства прикључених на гас буде око 450.000 – каже Колдин.
Како ствари стоје он је скептичан да ће до реализације тих планова доћи, поткрепљујући то чињеницом да „Југоросгас” има могућност да у Нишу, примера ради, прикључи чак 8.000 домаћинстава, а да их тренутно има тек 150 до 200. Како би стимулисали домаћинства у Алексинцу, Ражњу, Александровцу, где има више од 100 километара разводног гасовода, „Југоросгас” је потенцијалним потрошачима изашао у сусрет тиме што им је омогућио одложено плаћање увођења гаса, уз цену прикључка од око 450 до 500 евра.

Иако је приоритет „Југоросгаса” био градња гасовода Ниш–Димитровград, најавом великог пројекта „Јужног тока” овај пројекат је за сада стопиран. Колдин јуче није хтео да коментарише шта би за „Југоросгас” значило да „Јужни ток” улази у Србију код Димитровграда, уместо код Зајечара, наглашавајући да је најважније да овај пројекат заживи.

На питање како ће Србија проћи у причи око градње „Јужног тока” уколико и Румунија потврди своје учешће у овом пројекту, јер би у том случају гасовод у Србију улазио северно, код Мокрина, Колдин истиче да ће студија изводљивости показати шта је најбоље, али да је „Јужни ток” изузетно важан за Србију и када је реч о енергетској сигурности, али и о заради од транзитне таксе.

За њега су, како каже, нереалне најаве да би Украјина с Русијом могла направити договор да се уместо градње „Јужног тока” иде на проширење украјинског гасовода, поткрепљујући то чињеницом да је већ толико земаља потврдило своје учешће у „Јужном току” да је мало вероватно да би се сада одустало од пројекта.

„Југоросгас” је осетио светску економску кризу као и већина других великих компанија, самим тим што је потрошња гаса само лане опала за око 40 одсто. Добит ове фирме за последње три године износи око 60 милиона долара. Један део новца исплаћен је акционарима, а други је усмерен на пројекте гасификације.

Колдин је потврдио да се са „Србијагасом” разговарало о евентуалном враћању 25 одсто удела који је преузела руска страна, после чега они у овом предузећу имају 75, а Србија 25 процената, али да до коначног договора није дошло. Он истиче да је руска страна постала већински власник по важећим српским законима и да не стоје приче да је руски партнер преко ноћи преузео управљање овом компанијом.

Јасна Петровић

-----------------------------------------------------------

Почиње градња гасовода Ниш–Лесковац–Врање

 „Југоросгас” би 7. септембра званично требало да почне градњу прве фазе гасовода Ниш–Лесковац укупне дужине 52 километра, за шта ће бити издвојено око 16 милиона евра. Завршетак градње предвиђен је за крај 2011. године, а реч је о гринфилд инвестицији односно средствима акционара „Југоросгаса”, без било какве помоћи државе Србије.

Друга фаза градње трасе од Лесковца до Врања у дужину од око 70 километара још се разрађује, потврдио је Колдин, додавши да укупна инвестиција износи око 120 милиона евра.