Од еколошке таксе или прецизније накнаде на производе који после употребе постају отпад, протеклих дана, од када се убира, наплаћено је 1,3 милијарде динара. Без обзира на то што је произвођачи и увозници електричних и електронских уређаја, гума, акумулатора, батерија свежег минералног уља и мазива називају прикривеним порезом у Фонду за заштиту животне средине, кажу да она постоји у свим државама Европске уније и земљама које би да јој приступе.

– Ова накнада није порез. Прописана је у складу са Законом о управљању отпадом – „загађивач плаћа”. Он мора да сноси пуне трошкове последица својих активности. Уведена је по директиви Европске уније свуда, с тим што свака земља одлучује како ће је наплаћивати. Хрватска je, на пример, за све електричне и електронске уређаје увела јединствену цену накнаде – објашњавају у Фонду за заштиту животне средине.

У Србији је такса за електричне и електронске уређаје разврстана према разредима. (Види табелу!)

Најпре је планирано да она буде наплаћивана по килограму робе, али је изменом уредбе, на предлог Привредне коморе Србије, за поједине производе уведена фиксна накнада. То је последица нелогичности да такса за веш машину,која је увезена са Далеког истока, тешку око 50 килограма буде нижа него за квалитетну машину за веш тешку 70 килограма, иза које остаје веома квалитетан материјал за рециклажу.

Тако према измењеној Уредби о производима који после употребе постају посебни токови отпада накнада за веш машине 1.000, уместо првобитних 1.800 динара, за фрижидере 1.200, клима уређаје 1.000, шпорете 800 динара, а проточне бојлере 50 динара…

 Накнада за аутомобилске гуме износи 110 динара по комаду, комбије 170, а аутобусе 950 динара. Такса за производе који садрже азбест кошта 100 динара по килограму производа, док за преносне батерије и акумулаторе стаје 150 динара по килограму. Накнада за моторна уља кошта 10 динара по литру.

Као ланчана реакција на увођење еколошке таксе уследило је поскупљење наведених производа за неколико процената.

Средства остварена од ове накнаде приход су буџета Републике Србије и наменски се користе за инвестиционе и оперативне трошкове управљања посебним токовима отпада. Паре треба да буду усмерене у изградњу постројења за управљање отпадом, истрошеним батеријама и акумулаторима, отпадним уљима, гумама, отпадом од електричних и електронских производа, отпадом од флуоресцентних цеви које садрже живу и отпадним возилима. Из овог извора се подстиче одвојено сакупљање отпада и тржишта рециклираних материјала, санација дугогодишњег загађења отпадом…

Упитани на шта су конкретно потрошили 1,3 милијарде динара прикупљене у протеклих годину дана у Фонду наводе да су расписани конкурси за суфинансирање пројеката санације депонија чврстог комуналног отпада и пројеката изградње трансфер станица, суфинансирање израде техничке документације и суфинансирање израде регионалног плана управљања отпадом. Реализација додељених средстава за ове конкурсе, кажу, почеће током ове године. Осим тога, расписан и јавни конкурс за доделу подстицајних средстава за оператере постројења за поновно искоришћавање, односно третман отпада који имају дозволе у складу са Законом о управљању отпадом.

Фонд је, потом, расписао јавни позив за доделу бесповратних средстава за помоћ рециклажној индустрији. Такође, суфинансирана је акција „Очистимо Србију 2010”. Отворен је и позив пословним банкама за учешће у програму кредитирања набавке комуналних возила за транспорт комуналног отпада према којем Фонд јавним и приватним комуналним предузећима исплаћује бесповратна средства у износу 20 одсто набавне цене возила без ПДВ-а, а највише до износа од три милиона динара по појединачном кредиту.

Неискоришћене паре, наглашавају у Фонду, остају на рачуну и не могу се користити за друге намене. О трошењу новца од ове таксе извештавају Министарство животне средине и просторног планирања, а њега даље контролиши државни ревизор.