За завршетак железничког Коридора 10 кроз Србију потребно је око четири милијарде евра, а о зајму се преговара са Европском инвестиционом банком и Европском банком за обнову и развој. Тај износ обухвата радове на око 750 километара пруге и трошкове за документацију и експропријацију, рекао је јуче Дејан Ласица, помоћник министра за инфраструктуру на међународној конференцији „Инвестиције у железнице југоисточне Европе”.

Завршетак железничког Коридора 10 у Србији подразумева електрифицирану, двоколосечну пругу за мешовити саобраћај, на којој ће возови моћи да се крећу брзином од 160 километара на час.

– У будућности смо отворени и за приватне инвестиције на железници. Усвајањем закона о јавно-приватном партнерству створиће се услови и за такав вид инвестиција. Терминал за комбиновани саобраћај у Батајници, могао би да буде први од њих. Градња би могла да почне следеће године, уз финансијску подршку Европске уније и приватних инвеститора – истакао је Ласица.

Извесно је да ће из руског кредита бити финансиран завршетак пруге Ваљево–Лозница, део Београдског железничког чвора, изградња техничко-путничке станице „Земун” и другог колосека пруге од Панчева до Београда. За финансирање главне железничке станице „Прокоп”, према његовим речима, и даље су заинтересовани Руси, али и инвеститори из Кувајта.

Модернизација пруге, која укључује Коридор 10, како је оценио Милован Марковић , генерални директор „Железница Србије”, треба да буде завршена за осам година. Он је подсетио да је, од око 4.000 километра пруга у Србији, само 7,5 одсто двоколосечно, а трећина електрификована.

Према његовим речима, завршетком Коридора 10, Србија ће моћи да привуче велики део робе са Коридора 4.

Најважније да железнице у југоисточној Европи ускладе своје системе и да побољшају услуге, нагласио је Харолд Хоц из Аустрије, који председава конференцијом. То је важно да би се корисницима пружили бољи услови и да би железница постала конкурентна друмском саобраћају.

Помоћник министра за инфраструктуру Дејан Ласица сматра да железница може да опстане без државних субвенција.

– Оно у чему се ми разликујемо од Европе је то што смо до сада трошили новац на зараде запослених, док се субвенције у осталом делу Европе, па и у нашем окружењу, на пример у Хрватској, троше на одржавање инфраструктуре и регулисање саобраћаја – истакао је Ласица.

Држава ће, према његовом мишљењу, претварањем јавног предузећа у акционарско друштво, давати више пара него до сада, али ће тај новац имати адресу. Он неће више одлазити за плате запослених у железници, већ за инвестиције и одржавање железничке инфраструктуре.

М. У. А.