„Видите колико је интересовање новинара за нову Југославију”, прокоментарисао је у шали министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић посећеност конференције на којој је потписана декларација Србије, Хрватске и Словеније, срочена на енглеском језику, о оснивању заједничког железничког предузећа.

Та компанија, која треба да почне да ради 1. септембра, омогућиће бржи транспорт робе на Коридору 10 и поједноставити граничне процедуре. Како ће се она звати још није одлучено, а новинарско питање да ли је прихватљиво име „Железнице Срба, Хрвата и Словенаца”, пропраћено је смехом. Министар Мркоњић је позвао новинаре да предложе ново име компаније.

Њено седиште биће у Словенији, будући да је та земља чланица Европске уније и има усаглашену регулативу са европском, али ће, како је објаснио Патрик Влачич, словеначки министар за промет, фирма имати по једног представника из све три земље. Он је рекао да ће предузеће бити профитабилно.

– Уколико се реализује план да роба из Љубљане за 35 до 40 сати уместо досадашњих 60 до 70 сати стигне до Истанбула и ако привучемо део возова с Коридора 4, свака држава ће годишње зарађивати по 50 милиона евра – процена је Милутина Мркоњића.

Он објашњава да тренутно Коридором 10 иде око 700 возова, док конкурентским Коридором 4 преко Мађарске иде око 7.000, односно око 90 одсто саобраћаја између Немачке и Турске.

Декларацијом, коју су потписали Милутин Мркоњић, Патрик Влачич, министар за промет Словеније, и Данијел Милета, државни секретар Министарства мора, саобраћаја и инфраструктуре Хрватске, три државе су се обавезале да ће радити на отклањању административних ограничења приликом превоза робе (царине, ветеринарских и фитосанитарних контрола) и путника преко граничних прелаза.

Мркоњић је као добро оценио што три земље раде на економским интеграцијама и додао да оснивање заједничке компаније показује да економски односи диктирају политичке односе. Влачич и Милета су оценили да се ради о историјском потпису.

Што се пруге тиче она је најлошија у Србији. Министар Мркоњић је рекао да се она мора модернизовати, за шта се припремају пројекти, али је нагласио да на појединим деловима (од Ниша до Димитровграда) није ни електрифицирана. Државни секретар у хрватском министарству рекао да је пруга на Коридору 10 у тој земљи беспрекорна и најбоља у земљи.

Словеначки министар Влачич каже да Словенија нема железничку инфраструктуру какву би желела и додао да у наредних пет година планирају да у модернизацију уложе од пет до осам милијарди евра.

Трагом ове вести, стручњаци овакав потез оцењују веома позитивним. Оснивањем заједничког предузећа приход „Железница Србија” од транспорта (који сада износи 45 милиона евра) биће удвостручен, каже за „Политику” Дејан Ласица, државни секретар у Министарству инфраструктуре задужен за железницу. Ефективан и конкурентан транспорт робе се, према његовим речима, може постићи у садашњим условима, када просечна брзина возова износи 55 километара на час. Уколико би се модернизовала железница, каже он, корист би била већа.

Михаило Малетин, бивши професор Грађевинског факултета на Катедри за путеве, аеродроме и железнице, овај корак оцењује као добар.

– Све што води ка томе да се железница дигне на виши ниво је похвално јер је српска железница у катастрофалном стању. Задовољан бих био када бисмо достигли ниво из 1939. године када је била у рангу европских – каже Малетин.

За европску лигу, односно двоколосечну пругу, и подизање брзине на 160 километара на час потребно је око 4, 6 милијарди евра улагања на српском делу Коридора 10.

И Милан Вујанић, професор Саобраћајног факултета, овај потез трију држава оцењује као добар и економски оправдан.

– Честитам владама ове три земље што су без велике помпе превазишле резервисаност према сарадњи и успеле да се за кратко време договоре о заједничком предузећу. Да сте ме пре две-три године питали да ли је ово могуће, рекао бих да је идеја добра и да је корисна за све, али да је њена реализација далека – каже Вујанић.

Он наглашава да је интерес Словеније, која истина има европску инфраструктуру и на чијим пругама возови развијају брзину од 120 километара на сат, да њена роба бар за 12 сати брже него до сада стигне до Истанбула. С друге стране, каже он, потписивањем заједничке декларације, Србија отвара пут за бржи проток робе и услуга ка Европској унији.

----------------------------------------------

Историја

„На територији заједничке државе укупна железничка мрежа износила је крајем 1918. године 8.962 километра. Од тога је било 92 одсто нормалног, а осам одсто уског колосека. Стање железничке мреже и возног парка у читавој држави било је катастрофално. Пруга Београд–Љубљана је после Првог светског рата представљала главну саобраћајницу у земљи и везу са западном Европом, па је због тога темељно реконструисана.

Та пруга је пре рата била локална, а потом је представљала битну међународну везу Европе са Азијом и Средоземљем. Дупли колосек на читавој прузи почео је да ради 1929. године изградњом на релацији Београд–Новска. На тај начин Београд, Загреб и Љубљана, три битна центра државе, били су везани са западном и северном Европом двоколосечном пругом”, наводи се у студији „Железнички саобраћај и модернизација Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”, аутора Драшка Петровића.

Маријана Авакумовић