Од нашег специјалног извештача

Беч – У Србији би за две године могао да буде изграђен први ветропарк. „Наша земља још увек нема ниједан мегават струје добијен из ветра”, каже Маја Турковић, председница Српске асоцијације за енергију ветра, додајући да је највећи проблем за реализацију то што постојећа законска регулатива успорава изградњу ветропаркова у Србији.

Планирано је да прве ветрењаче, укупне снаге од око 400 мегавата, буду саграђене у Инђији, Ковину, Пландишту и Вршцу. Инвеститори најављују да ће у њих бити уложено око 700 милиона евра. Да би, међутим, додаје Турковићева, Србија (једна од три државе у Европи која нема ниједан ветрогенератор на мрежи) почела да производи струју из ветра неопходно је да нови закон о енергетици реши питање уговора о откупу електричне енергије са ЕПС-ом, односно да се инвеститорима пруже гаранције да ће моћи да остваре право на повлашћену (фид-ин тарифу) у тренутку када се обезбеђује финансирање пројеката, а не у часу када се изгради ветропарк.

Како ствари сада стоје, само инвеститорима који први инвестирају у изградњу ветропаркова укупне инсталисане снаге од 450 мегавата гарантује се да ће сву произведену електричну енергију у првих 12 година моћи да пласирају по повлашћеној цени од 9,5 евроценти за киловат-час. Само од њих ће ЕПС бити дужан да откупи сву произведену струју по загарантованој цени, што за остале не важи.

Инвеститори појашњавају да је по сада важећој регулативи предвиђено да се тај уговор потписује тек након изградње ветрогенератора, што њима отежава добијање кредита код банака. Јер и банка тражи гаранцију да ће јој се позајмљено вратити уговореном испоруком енергије.

Инвеститори у ветропаркове предлажу и измене подстицајних мера, односно, да субвенционисана тарифа од 9,5 центи по киловат-часу електричне енергије треба да се индексира са стопом инфлације у еврозони. Траже, уз то, и да се повећа ограничење капацитета, које мрежа може да прими, са постојећих 450 мегавата на реалну вредност.

Инвеститори окупљени у Српску асоцијацију тврде да је ветар добар ресурс за производњу струје у Србији, јер би се на овај начин годишње произвело око 2,5 милијарди киловат-часова, што је око 10 одсто садашње производње, те да су они спремни да уложе око 1,5 милијарди евра за изградњу ветрогенератора у Србији укупне инсталисане снаге од 1.000 мегавата.

За изградњу једног ветропарка од 100 мегавата треба годину до годину и по дана, ако су добри услови, а од момента када почне производња струје, инвестиција се отплаћује у наредних 12 година – кроз повлашћене цене (фид-ин тарифе).

Истовремено, док инвеститори у Србији муку муче с законом, мештани Брука на око 50 километара далеко од Беча, које је ових дана обишла група новинара из Србије, планирају да самодоприносима отпочну градњу већ другог великог ветропарка. За разлику од Србије, Аустрија је рангирана као 17. највећи светски произвођач енергије из ветра, што је у великој мери смањило аустријске потребе за увозом енергената из других земља 

Готфрид Пшил, један од инвеститора у Енерџи парк у Бруку, каже да је први ветропарк самодоприносима грађана направљен 2000. године, и то пошто је ово место постало део климатске заједнице. Пет ветротурбина у овом ветропарку произведе годишње више струје него што грађани Брука потроше. Укупна снага ових пет ветрењача је око девет мегавата.

Упитан да ли су приликом градње првог ветропарка имали било какву гаранцију државе да ће им се струја откупљивати по повлашћеним ценама, Пшил каже да су ишли на сопствени ризик, односно да су у часу градње постојале фи-дин тарифе на три године, да би се временом ове повластице продужиле на 10 година, те да им се тај ризик исплатио.

Иако није желео да говори о профиту, мада потврђује да га има, Пшил истиче да почетком наредне године грађани Брука улазе у нову инвестицију – градњу још једног ветропарка, будући да су Брук 2009. године продали компанији „Вербунд”.

Тренутна цена киловат-сата струје добијена из ветра у Бруку је око 9,7 евроценти, али се преговара о појевтињењу – на 9,3 евроцента. Истовремено грађани киловат струје плаћају од 12 до 17 евроценти, у зависности од кога електричну енергију купују. Специфичност парка је и туристички потенцијал, јер на једној од ветрењача постоји видиковац који годишње посети и до 2.500 туриста.

Јасна Петровић

------------------------------------

Скупља струја из ветра

Србија је заинтересована за улагања и производњу струје из обновљивих извора енергије и из ветроелектрана и уредба о подстицајним мерама за производњу струје из обновљивих извора важиће до 2012. године, потврдио је Душан Мракић, државни секретар у Министарству енергетике, на представљању студије „Интеграција ветроелектрана у преносни систем Републике Србије”.

Мале су, међутим, шансе да се на захтев заинтересованих инвеститора, повећа износ подстицајних мера од 9,5 евроценти по киловат-часу за струју произведену из ветра, а не треба очекивати ни да ће бити проширено ограничење за подстицајне мере за струју добијену из ветра које тренутно важи за 450 мегавата, рекао је Мракић.

Директор у Дирекцији ЕПС-а за трговину Драган Влаисављевић нагласио је да није тачно да је киловат-час струје добијене из ветроелектрана јефтинији од увозног, истакавши да ветроелектране стижу из увоза и да не доприносе развоју српске привреде.

Ј. П.

------------------------------------------------

Неефикасна потрошња струје у Србији

Крагујевац – Председник Савета и Агенције за енергетику Србије Љубо Маћић указао је јуче да Србија превише троши електричну енергију. У поређењу са Европском унијом Србија троши 75 одсто електричне енергије више по јединици бруто-домаћег производа, а потрошња енергије је већа и када се упореди куповна моћ.

Маћић је на конференцији о енергетици рекао да Србија има и релативно високу емисију штетних гасова, пре свега угљен-диоксида. И тај параметар је у односу на ЕУ већи за око 75 одсто.

Он је додао да се очекује раст потрошње електричне енергије у Србији до 2020. године, док упоредо треба „гасити неке електране јер не задовољавају еколошке критеријуме због чега остаје проблем како покрити велики енергетски дебаланс”.

Дилема је да ли очекивани мањак надокнадити хидро, термоелектранама на угаљ, гас или обновљивим изворима енергије, рекао је Маћић.

Он је додао да ће се, према захтевима ЕУ за повећање енергетске ефикасности, наставити измена прописа у Србији и најавио да би Скупштина Србије требало да до јула донесе нов Закон о енергетици.

Бета